Maja Babović – Tog dana kada me ne bude ovdje…

Tog dana kada me ne bude ovdje…

Tog dana kada me ne bude ovdje
A bude tamo
I kada me pozoveš da proskitamo
Ulicama velegrada
Ja ću tada već biti pokisla balada
I spavaću gola po ulicama svemira
Van bijednih ljudi i svih nemira.

Tog dana kada me ne bude ovdje
A bude tamo
Nemoj za mnom mnogo da patiš
I nemoj,
Nemoj se truditi da me pratiš
Jer nećeš me stići.
Ja ću već tada biti daleko
A ti ćeš biti onaj neko
Koji voli
Pa zato na Zemlji gdje se moli
Pomoli se i ti za mene
I neka ti suza niz lice ne krene…
Tiho prošapći moje ime
I nauči da živiš s time.

Tog dana kada me đavo uzme pod svoje
Ili me zovnu anđeli čuvari
Ti nemoj da brineš,
Ustvari
Nikada nemoj da se brineš
Jer kada živiš – onda živiš,
A kada gineš – onda gineš.
Ti se samo sjeti da me se sjetiš
I nemoj da padaš – ti divno letiš.

Tog dana kada odem tamo
Gdje su otišli i bolji ljudi
Ti hrabar budi.
I nemoj držati govore javne
O mojoj veličini.
I veći su umirali, ne brini.
Nikada nemoj brinuti
I ne govori kako sam trebala
Još malo na ovom svijetu živjeti
Jer i voćka i truli i zre
Pa tako kad se živi, onda se živi
A kad se mre, onda se mre.

Tog dana kada moje vlasi
Budu neka crvena ruža
I moje oko bude ruža,
I moji prsti budu ruža
I sve oko mene crveno bude
Zadrži vazduh i ne uzdahni,
I umiranja su nekad za ljude.
I nemoj kleti dane što nisu došli
Jer da su trebali doći oni bi došli,
Ovako su samo mirno prošli
I nisu došli.
Nikada nisu došli.

Maja Babović

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *