Šajkača umalo u zatvor nije poslala Kapora

Vidovdanski piknik na Nijagari mogao je biti poguban za popularnog pisca. Afera zbog fotografije u “Vjesniku”, sa pripadnicima emigracije 1985. godine

PISAC i slikar Momo Kapor često je u šali govorio da ima titulu “četnika početnika”. Kako je ovu titulu dobio, pokušala je da objasni Sofija Škorić u istorijskoj studiji “Afera Momo Kapor”, koja govori o skandalu prilikom njegove prve posete dijaspori. Autorka u knjizi otkriva i kako je posle te čuvene afere zvane “Vidovdanski piknik na Nijagari” zauvek nestao “verbalni delikt”.

Kapor je 1985. posetio Srbe u Kanadi. “Tajni pratioci bez dara i dobrih namera”, kako ih je pisac kasnije okarakterisao, snimili su ga u društvu sa Đorđem Radonjićem, Borom Dragaševićem i Živkom Apićem na Srpskom danu na Nijagari, i tu fotografiju dostavili zagrebačkom “Vjesniku”. U ovom listu objavljen je tekst pod naslovom “Naš pisac na četničkom pikniku”. Autor je bio Salih Zvizdić, koji je optužio Kapora da je prisustvovao četničkom skupu, što je u to vreme, u komunističkoj Jugoslaviji, bila ozbiljna optužba.

Novinar je tada napao Srpsku nacionalnu akademiju (SNA) u Kanadi da dovodi “odabrane pisce i umetnike”, a najveći krivac, smatrao je Zvizdić, bio je Nikola Pašić, tadašnji predsednik ove organizacije. Advokatu i unuku slavnog srpskog državnika zamereno je to što je “zainteresovan za disidente u Jugoslaviji”.

SOFIJA Škorić bila je jedan od osnivača SNA, njen dugogodišnji generalni sekretar, kasnije i predsednik, a i svedok onoga što se događalo pre, tokom i posle piknika.

– Misteriozni emigrant Kovačević pozvao je Momu, dok je boravio u Njujorku, u ime SNA, bez našeg znanja, a kamoli odobrenja, da dođe u Toronto i održi predavanje našim iseljenicima – kaže Sofija Škorić. – Momo je lako pristao, sigurno je znao da je godinu i po dana ranije kod nas gostovao Dobrica Ćosić. Momu je formalno pozvao knjižar Živko Apić, a meni je predložio da njegov gost održi predavanje o savremenoj književnosti na Univerzitetu Toronto za SNA. Prihvatili smo njegov predlog, u kome nije bilo reči o vidovdanskom pikniku. Momo je iskoristio priliku da poseti rođake u Hamiltonu i sa njima je došao na vruću jagnjetinu i hladno pivo.

Srpski danna Nijagarinim vodopadima održavao se četrdeseti put, u organizaciji “Narodne odbrane” i crkve. Momo je došao do šatora SNA da ih pozdravi. Zamolio je Sofiju ga upozna sa princem Aleksandrom.

– Kad je podne odmaklo, ne sećam se koga sam zamolila da nađe Momu da ga predstavim Aleksandru – govori naša sagovornica. – Došao je Momo dobrano pripit, oznojen, izgužvan i nasmejan. Pomislila sam: crni Momo, šta ću s tobom ovakvim? Kao da je pročitao moje misli, on reče: “Zar ovakav da se pojavim i brukam, a zamalo da mu budem zet!”

Sofija Škorić, autorka knjige “Afera Momo Kapor” / Foto V. Danilov

U to se pridružiše Đorđe Radonjić, Bora Dragašević i Živko Apić. “Hajde da vas slikam”, uzviknu Radonić i priđe Apiću i sa njegove glave skide šajkaču i stavi je Momi na glavu.

– Potrčala sam iz šatora, vičući da stane, jer Momo može da ima neprilika zbog ovakvog slikanja. Tu sliku sa šajkačom nije poslao “Vjesniku”, već drugu, sa njih četvoricom, koju je, Radonić tvrdi, slikao njegov sin, a on ne zna kako je misteriozno otišla u Zagreb – kaže naša sagovornica.

Nekoliko dana kasnije Sofija Škorić je ponovo videla Kapora na Univerzitetu u Torontu, gde je trebalo da održi predavanje. Odmah je rekao da ako se nadaju da će ogovarati svoju zemlju, varaju se, jer on to čini samo “kod kuće”.

– Momo je ozbiljne teme začinio suptilnim humorom, publika je bila oduševljena – seća se Škorićeva. – Posle predavanja publika je postavljala pitanja, a došlo je jedno, po tonu agresivno, nekoga koga nikad do tad nisam videla na našim skupovima. Oslovio ga je “druže Momo” i upitao da li se slaže sa svojim stricem Čedom Kaporom, uglednim političarem tadašnje Jugoslavije. Nasmejan, šeretski je odgovorio: “Ne slažemo se. On se za to borio. Ja za to nisam odgovoran.” I to su mu zamerili.

Očigledno, kaže Škorićeva, svrha je bila da se Kapor kompromituje. Očekivali su da će javno kritikovati društvene pojave u Jugoslaviji, a da će Nikola Pašić iskoristiti ovu priliku da oštro osudi komunistički sistem. Bili su razočarani, to se nije desilo.

Dobrica Ćosić i Momo Kapor

Po rečima sagovornice, organizatori su čekali da se Kapor vrati u Beograd, pa tek onda da krene planirana hajka. Krenula je iz Toronta, s optužujućim tekstovima u “Našim novinama” i fotografijama sa Nijagare.

– Ova afera mogla je biti samo lakrdija, u stilu Nušića i Dušana Kovačevića da nisu Kapora pre suda medijski osudili, obećavali robiju, a nadobudni uvređeni borci pretili mu da će ga progutati mrak – kaže Sofija Škorić. – Svi smo u SNA bili uvređeni klevetama, optužbama i insinuacijama, ali najviše smo bili zabrinuti za Mominu sudbinu.

MOST MATICE I DIJASPORE SOFIJA Škorić je osnivač Istraživačkog centra pri univerzitetskoj biblioteci “Roberts”. Penzionisala se sa titulom bibliotekar emeritus Torontskog univerziteta. Tada je počela da se bavi izdavaštvom. Osnovala je izdavačku kuću “Serbian Literary Company”, u kojoj objavljuje značajne knjige za srpsku kulturu, gradeći tako kulturne mostove između matice i dijaspore.

NAŠA sagovornica je uverena da je afera “montirana” kako bi se sprečio dolazak uglednih pisaca i umetnika iz Jugoslavije u dijasporu.

– Pre Kapora u poseti je bio Dobrica Ćosić, na koga nisu smeli da udare – kaže Sofija Škorić. – Nije se onda dolazilo u dijasporu, Dobrica je otvorio vrata. Najavili smo posetu Matije Bećkovića, pa su smislili da uhapse Kapora da više niko ne dođe. Ali, nije im uspelo da uplaše pozvane goste. Već te jeseni u posetu nam dolaze Matija Bećković i Arsenije Jovanović, za svečano obeležavanje 750 godina od smrti svetog Save i početka gradnje hrama na Vračaru, a Kapor pokreće tužbu za klevetu zagrebačkom sudu.

Momo je na zagrebačkom sudu podneo privatnu tužbu protiv Saliha i “Vjesnika”, na prvom ročištu je kazao da jeste bio na Nijagari, ali da u tome ne vidi ništa drugo do znatiželju jednog pisca i novinara. Sud u tome nije našao ništa kažnjivo, a “Vjesnik” i Zvizdić su naterani na javno izvinjenje.

– SNA je nastavila sa akademskim radom – kaže autorka “Afere Momo Kapor”. – Za nas je bilo važno da ovom nameštenom aferom nije pokazano kako je cela srpska dijaspora “neprijateljska emigracija”, niti da je SNA četnička organizacija.

AUTENTIČNI DOKUMENTI

U studiji “Afera Momo Kapor” autorka je koristila dokumente sačuvane u arhivu zadužbine ovog pisca i slikara i svoju dokumentaciju.

– Tekstovi su preneti u originalu – kaže Sofija Škorić. – Nisam ukazivala na mnogobrojne laži i insinuacije u tekstovima u vezi sa SNA i aferom Mome Kapora, jer će čitaocima biti jasno da su pisci politički ostrašćeni.

www.novosti.rs/

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *