Srđan Leković – Samonikla pesma

SAMONIKLA PESMA

Ostani tamo, ne dolazi.
Negde su se lomila koplja
i snovi rušili.
Nedosanjani,
među zvezdama razapeti,
sinoć su ostali da spavaju.
Tvome se povratku raduju,
oči ih varaju,
reči im gladuju,
ne odvezuj im noći.
Svi živi su mrtvi u svojoj samoći,
tamničkoj!
Ostani tamo i samo poj,
krilatu izrodi zvezdu,
na tome krilu slobode boj
u čvrstom, vlastitom, gnezdu.
Ostani tamo i samo poj
pesmu najveće slave,
iz trnja onu koja čak niče
ako su ljubavi prave.

S.L.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *