Танго аргентино – Прича о филму

Танго аргентино је српски филм снимљен 1992. године који је режирао Горан Паскаљевић, а сценарио је писао Гордан Михић. Ово је иначе последњи филм Мије Алексића.

Кратак садржај

Слом једнопартијског политичког система изазвао је потрес на социјалном плану Југославије. У околностима раслојавања породице, живи дечак чији родитељи не умеју да се снађу. Отац, професор музике, обавља чудне послове не би ли остварио допунску зараду, а мајка, преводилац, прихвата да за скромну накнаду помаже старијим и изнемоглим. Ускочивши изненада у „посао“ своје мајке, дечак почиње да буди старце, да покреће њихове успаване душе, да им убризгава вољу за животом, да их окупља и зближава. Али, у сусрету са остарелим људима и дечак је на добитку: добија оно што му је породица ускратила — љубав, разумевање, пажњу и топлину. Међутим, биолошки закони делују и дечакови пријатељи полако нестају и он почиње да осећа болне губитке. Са последњим старцем, без знања родитеља, дечак ће побећи на море и провести неколико незаборавних дана. Дечаку је то прва загледаност у плаветнило, старцу последња…

Улоге
Глумац Улога
Мија Алексић господин Хулио Поповић
Предраг Мики Манојловић oтац
Ина Гогалова мајка
Никола Жарковић Никола
Чарна Манојловић сестра Селена
Рахела Ферари госпођа Нана
Љубица Ковић госпођа Бакић
Миливоје Мића Томић господин Керечки
Предраг Лаковић господин Галић
Светозар Цветковић син Хулија Поповића
Михајло Бата Паскаљевић младожења
Предраг Ејдус директор
Ружица Сокић рођака
Оливера Викторовић медицинска сестра
Љиљана Јовановић старија госпођа на свадби
Даница Константиновић млађа госпођа на свадби
Обрен Хелцер старац у кафани
Ратко Милетић болничар
Бранко Петковић конобар
Нера Јовановић
Драгомир Пешић

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *