NA kraju jubilarne godine, u izdanju kuće, pojavila se monografija “Sedamdeset godina Jugoslovenskog dramskog pozorišta”, koji su priredili Maja Medić i Aleksandar Milosavljević. Time je spuštena zavesa na 2018, koju je obeležilo puno lepih, ali i teških trenutaka:

– Imali smo pet premijera, bili prisutni na brojnim festivalima i gostovanjima, ali se u godini za nama desio i prerani odlazak Nebojše Glogovca. Taj potres je bio iznenadan i još ga osećamo, a napustili su nas i Predrag Ejdus i Radmila Andrić – kaže Tamara Vučković, direktorka JDP.

Bilo je i dobrih vesti: primili su troje mladih glumaca u ansambl (Milicu Gojković, Miodraga Dragičevića i Joakima Tasića), išli na brojne festivale, ostvarili uspešni saradnju sa Unijom teatara Evrope, a od ove godine umetnički direktor Gorčin Stojanović je postao i član Upravnog odbora UTE.

– Oko sto hiljada gledalaca videlo je naše predstave, obavljene su i administrative pripreme za rekonstrukciju scene “Bojan Stupica”, a na jesen bi trebalo da počne i obnova – dodaje Tamara Vučković.

Umetnički direktor Gorčin Stojanović podseća da se u istoriji JDP još pamti monografija (za dvadeset pet godina postojanja) koju je priredio Slobodan Selenić, sledeći veliki jubilej (pola veka postojanja) omeo je požar u kome je izgoreo i materijal za monografiju, dok je naredna decenija obeležena foto-monografijom.

– Priča o Jugoslovenskom dramskom ima bezbroj, a mi smo imali ideju da to bude jedan pogled (nužno subjektivan) koji se zasniva na prethodnim knjigama i studijama o JDP – ističe Aleksandar Milosavljević. – Trudio sam se da uočim neke važne punktove JDP, pre svega ličnosti koje su ne samo formirale repertoar kuće nego, nešto joj značajnije, liniju koja od prvog dana funkcioniše. Kad to kažem, mislim na odnos pozorišta prema teatarskoj umetnosti, na predstave visokih umetničkih kriterijuma i na neprestano vraćanje na istraživački proces u teatru. Nijedno naše pozorište nije u svojoj istoriji imalo takav kontinuitet. Stupica je važio za neprikosnovenog “pozitivca” u kulturnoj javnosti i čaršiji, ali je Milan Dedinac doneo modernizam u pozorište, vezu sa nadrealistima i ono što ćemo posle niza godina prepoznati u Jovanu Ćirilovom.

Urednik izdanja je Gorčin Stojanović, a bogatu dokumentaciju i teatrografiju za ovu priliku obradila je dr Jelena Kovačević.

OD TURGENjEVA DO ČEHOVA

PRVA premijera u ovoj godini bila je “Mesec dana na selu”, s rediteljskim potpisom Ive Milošević. Na dan otvaranja JDP (3. april 1948) ponovo je izveden naslov s kojim je počeo život kuće, “Kralj Betajnove” – ovog puta u postavci Milana Neškovića. Potom su na repertoaru bile predstave “Zašto je poludeo gospodin R?” (Bobo Jelčić), “Vrat od stakla” (Jagoš Marković) i “Ujka Vanja” u režiji Egona Savina.

www.novosti.rs/