Vlada Veličković – Bujanje desnice ne sluti na dobro

Foto G. Čvorović

Srpski i francuski akademik Vladimir Veličković: Današnji protesti u Parizu podsećaju me na 1968. Skandalozne događaje na Kosovu podgrevaju sa one strane Atlantika. Niko nije očekivao i dan-danas gavrana na mojim slikama

PADAJU žrtve na barikadama u francuskom socijalnom buntu. Terorista pobio prolaznike u Strazburu, a onda je i sam ubijen u akciji policije. Sve je više posla za zloslutne gavranove na slikama srpskog i francuskog akademika Vladimira Veličkovića.

 

– Živimo vreme katastrofa. Nastala je klima nespokojstva i straha. Ne znaš na kom ćošku će nešto da te pogodi. Nisi siguran, ne osećaš se bezbedno. Ne treba paničiti, ali sve ovo se, ipak, utvrđuje kao vrlo neprijatno konstantno stanje – kaže Veličković u intervjuu za “Novosti”.

* Ni mi nismo pošteđeni?

– To je opšta klima. Ponovo smo svedoci skandaloznih događanja na Kosovu, pod poznatim pokroviteljstvom sa druge strane Atlantika. Neka se, bar, zaustavi tu, da ne bude nešto gore.

* Ta atmosfera straha, izgleda, nekome u svetu odgovara?

– Makijavelijeva formula “Posvađaj ih, pa vladaj” uvek je bila aktuelna, sada možda više nego ikad. Dokle će da traje to verbalno i fizičko sukobljavanje? Ako ništa drugo, hajde da stanemo na verbalnom. Podgreva se atmosfera koja uopšte nije obećavajuća.

* Dokle će vaši gavranovi da kljucaju? Jednostavan simbol, koji ne prestaje da bude aktuelan?

– I sam se pitam dokle će, više, da lete i sleću? To je ustaljena tema koja me prati još iz mladosti i kojom se, nažalost, još bavim. Gavran je simbol, crn, zloslutan i, kažu, veoma inteligentan. Grabljivica je, bliska mučnim situacijama. Dobro sam ga izabrao. Ili je on mene. Pojavio se prvi put na mojoj slici “Strašilo” iz 1963. godine, koja je asocirala na raspeće. Gavranovi su bili tu, negde, okolo. Čekali su nešto. Namirisali su. Zna se šta im je posao. Niko nije mogao da predvidi da će se na mojim slikama pojavljivati sve do današnjih dana. Poslednjih godina moj gavran je, čak, mnogo uzleteo.

AKTIVNOSTI DELA Vladimira Veličkovića su trenutno prisutna na tri izložbe. Slike novijeg datuma su mu postavljene u galeriji “Palad” u Lionu, sa kojom redovno sarađuje poslednjih godina. Crteži su izloženi u galeriji “Talberg” u Cirihu, dok istovremeno učestvuje i na kolektivnoj izložbi “Drugi pogled, od Apolinera do danas” u Muzeju u Dankerku.

* Koliko je današnja mladost slična vašoj, a koliko se od nje razlikuje?

– Mi smo izašli iz Drugog svetskog rata. Veliki posao je bio obavljen. Zalečivali smo rane i gradili socijalno društvo. Bili smo u zamahu. Došao je period relativnog mira. A onda su nas sačekale devedesete. Mlađe generacije su tada doživele nešto što se naizgled nije očekivalo, iako se dugo pripremalo. Sve je počelo da ključa, nacionalizmi i patriotizmi su se probudili i doveli do onoga čega smo bili svedoci proteklih godina. Malo se smirilo, ali atmosfera je i dalje napeta. Nema opuštanja, nema mirnog funkcionisanja. Nismo ustanovili ritam pozitivnog, konstruktivnog, pametnog ponašanja. Stalno se nešto dešava, neprestano su na delu neke trzavice. Nije to samo naša priča. U celom svetu vlada opšta nervoza.

* Ko je kriv zbog toga?

– Svi smo krivi. Nismo uspeli da uspostavimo ravnotežu između parametara koji čine da svet funkcioniše u normalnim ljudskim značenjima. Krize su nešto sa čim živimo. Navikli smo se da tako bude. Malo idemo gore, malo dole, ponekad malo suviše dole, a nikada suviše gore.

* Vaša generacija je imala i šezdeset osmu?

– Bio sam u to vreme u Parizu. Priznajem da to tada nisam smatrao nečim jako ozbiljnim. Verovatno nisam bio u pravu. Jurio sam za svojim poslom. Prolazio sam kroz bulevar Sen Mišel koji je bio sav razbijen. Sada imamo priliku da vidimo sličnu situaciju u Parizu sa “žutim prslucima”. Današnje slike me vraćaju u taj period.

* Kakav je vaš stav o ovom pokretu?

– Nisam ekonomista ni političar, ali, posmatrajući sa strane, vidim da veoma mnogo ljudi u ovom, i drugim društvima, ne mogu da izađu na kraj sa minimalnom platom, penzijom. Ovo je skupa zemlja. Ali, gde iz nje otići? Francuska nije u situaciji da izvozi ljude. Ostaju tu, protestuju, pokušavaju da nešto dobiju. Socijalna traženja su jedna priča, ali ovo što se dešava sa razbijačima, ipak, baca ružnu sliku na društvo koje je očigledno nezadovoljno. Razbija se iz zadovoljstva, da se krade, da se uništi tuđi rad. Ovi porivi se uvlače kao crv u celu aktivnost. Ali, oni koji normalno demonstriraju i traže bolji život, sa pravom zahtevaju da ih vlast čuje.

(JUBILEJ – VELIČKOVIĆ je od juče na nekoliko dana u Beogradu. – Ovo je vreme kada se obavlja konkurs moje fondacije za crtež. Reč je o desetoj, jubilarnoj godini. Ima više od 100 kandidata. Mislio sam da će vremenom njihov broj opadati, ali, srećom, nije tako. Žiri će odluku doneti sutra. Dosada je uvek bio vrlo visok nivo. Veoma je teško dati nagradu, a da se neko ne zapostavi.)

* Francuzi su kroz istoriju bili predvodnici građanskih revolucija. Može li ovo da bude snaga koja će pokrenuti svet?

– Činjenica je da ljudi nisu zadovoljni. A sve je zasnovano na ekonomiji. To je osnov i aktuelnog francuskog protesta. I nema rešenja na vidiku koje bi bilo efikasno i sve smirilo. To će da traje, da tinja, pa opet da eskalira. Socijalne nepravde su vrlo rasprostranjene svuda. Ukoliko to potraje, ako su zahtevi ostvarivi, neki ustupci moraju da se učine. Generalni direktor “Nisana” i jedan od rukovodilaca “Renoa” Karlos Gon, koji je sada u zatvoru, zarađivao je milione mesečno. To je nezamislivo mnogo, sve i da ima čarobne i volšebne sposobnosti, dok mu radnik zavrće šrafove za nekoliko stotina evra, i od toga još treba da izdržava porodicu. I Jugoslavija je pukla na ekonomiji i na praznim obećanjima. Kad se sve pojedinosti sklope, sve će, verovatno, u Evropi i svetu, nažalost, eksplodirati na isti način, ratom.

* Kako iz ateljea u Aveniji Vladimira Iljiča Lenjina gledate na to što je na ulici u Francuskoj sve više desnice?

– Pogledajte šta se dešava po celoj Evropi. Neke zemlje, koje su bile veoma levičarske, preko noći su postale desničarske. Ne znam da li će ta opcija rešiti probleme, ali je činjenica da je to odraz opšteg nezadovoljstva. Sve mi to ne sluti na dobro.

* Da li biste pristali da budete poslanik građanske skupštine čije su ime izvukli “iz šešira”? Je li moguć takav svet?

– Ne volim funkcije i vlast, ali ako bi to moglo da koristi ostvarivanju ideje o pravičnijem svetu, zašto da ne!

* Je li došlo vreme za neki novi poredak? Kako bi on mogao da izgleda?

– Liberalni kapitalizam je doveo do toga da se prodube socijalne razlike. Taj liberalni deo odgovara bogaćenju bogatih i osiromašenju siromašnih. To mora da se reši na neki način. Treba dati svakom po zasluzi, ali i svakome prema potrebama. Treba da se vidi kakve su potrebe, jer to je velika zamka iz parole koja lepo zvuči.

* Ako se sve to reši, ako svet postane pravedniji i bolji, onda vaši gavranovi moraju da obuku “žute prsluke”?

– Otići će jednoga dana, bar se nadam. Možda sa mnom, a možda će me i nadživeti. Ali, zasada su tu, sa punim pravom.

SVE SE MERI NOVCEM

* KAKVA je Francuska bila kada ste vi dolazili, a kakva je sada?

– Nikome nije bilo lako. Ali, bilo je mnogo više nade, prostora, strpljenja i mogućnosti. Promena je očigledna. Nekada su se cenili rad, talenat i umetnost, a danas se sve isključivo meri novcem. Kriterijum za suđenje o delu je koliko ono košta. Nije bitno šta je, i koliko objektivno znači, nego koliko je neko spreman za to da plati. A postoje manipulativni mehanizmi koji vrlo efektno mogu da naprave da to nešto tačno toliko košta. I uspevaju u tome, što je najstrašnije.

www.novosti.rs/

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *