Миленко Миро Шарац – Песма за Сандру Т.Л.

ПЕСМА ЗА САНДРУ Т. Л.

Нисам то долазио ја, долазио је грумен чежње
У простор оплемењен присуством твојих речи
Збуњено светло са оронулог стропа сведочило је
Дрхатвост мојих усана док су шапутале твоје име.

Неке трепераве руке одгонетале су тајну бројева
Црнокоса девојчица је враћала ствари на почетак
Само је ненадни долазак децембарског предвечерја
У тамним очима носио призив немогуће среће.

Враћао сам се у један бивши сан као у утеху
У ту давну изнимну ноћ у мору лудих ноћи
У преварно јутро на почетку одроњених година
Када сам те почео тајно волети Сандра Т. Л.

У рупи бесмисла окачено и моје парче неба
Ко наталожена пена наде, једно зазидано ништа
Пустоши која нараста у свим оним одласцима
У којима сам научио да ћутим твоје постојање.

 

 

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *