Радинко Крулановић – Белависта

 

Белависта

Љубици

Кад сам те први пут срео

 

носила си Тајну

 

у десном оку,

 

просторе бескрајне

 

и сјету селица.

 

У оку лијевом

 

носила си Наду

 

у вјечност

 

и спасење.

 

Била си неки нови свијет

 

неоткривен, стран,

 

невјерица да постојиш

 

и ко зна шта још…

 

Била си загонетка

 

коју ни мудраци не могу да ријеше.

 

Свима дата а ничија.

 

Била си крила  пјесама мојих,

 

вјеровала у мене,

 

пјесником ме звала

 

а ја сумњао.

 

Ти и Белависта

 

имали сте поглед исти,

 

кажу лијепи…

 

У њему сам сакрио

 

моје небо,

 

моје најдраже,

 

дао сам Ти их на чување

 

не марећи

 

за приче разне

 

да чисто

 

можеш да волиш,

 

могу да волим.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *