Ivana Vujić: Na repertoaru prvo naši pisci; Ejdus je bio fanatik glume, pozorišna magma, Marko Nikolić je bio duboko pozorišni čovek

INTERVJU

Na čelo Narodnog pozorišta Ivana Vujić, reditelj i profesor FDU, došla je pre manje od dva meseca i već od samog imenovanja našla se pod budnim okom ljudi unutar kuće, ali i izvan nje

NA čelo Narodnog pozorišta Ivana Vujić, reditelj i profesor FDU, došla je pre manje od dva meseca i već od samog imenovanja našla se pod budnim okom ljudi unutar kuće, ali i izvan nje. S jedne strane je grupa umetnika (čije nezadovoljstvo je rezultiralo ostavkom Dejana Savića) koja ima svoja očekivanja, s druge, šira kulturna javnost. Kako održati tradiciju staru vek i po (a biti nov, savremen i drugačiji), sačuvati identitet (a uhvatiti korak sa svetom) – pitanja su na koja odgovara u intervjuu za “Novosti”.

Na novu funkciju Ivana Vujić donela je iskustvo umetničkog direktora Bitef teatra i dva festivala (FIAT i Belef). Bila je osnivač i direktor Beton hale u Beogradu, njenim projektima otvorena je Večernja scena “Duška Radovića”, Scena “Peti sprat” Narodnog pozorišta i “Bel etaž” u Madlenijanumu.

* Rado ste ulazili u izazove, ipak, upravljanje nacionalnim teatrom posebna je odgovornost. Kakvu ste situaciju zatekli?

– Ansamble sa dobrim potencijalom, umetnike otvorene za svaku vrstu inovacija, zainteresovane za kurseve i radioničarski rad sa mladim ljudima. Kao reditelj, sarađivala sam sa sva tri ansambla i dobro ih poznajem. Trebalo bi, svakako, unaprediti odnose među sektorima u kući i više ih povezati. Balet i opera su veoma zahtevne umetnosti, od rane mladosti traže disciplinu i trening. Radićemo na unapređenju kuće i tražiti najveći stepen kvaliteta. Želeli bismo da uskoro neko iz Budimpešte dođe u Beograd samo da bi slušao operu, da možemo da ponudimo događaje koji će privući ceo region.

* Kako vidite Narodno pozorište u budućnosti?

– Počelo je život s prosvetiteljskom ulogom, ali ona u 21. veku nije ista: naši građani moraju biti svesni tradicije, kao i evropskih kretanja. Inače, Aleksa Bačvanski ubrzo je po osnivanju teatra otvorio prvu glumačku školu, pa se može reći da je Narodno pozorište bilo i prvi umetnički fakultet… Što se budućnosti tiče, verujem da svako voli i prihvata ono što je bolje. Mi smo kao narod otvoreni prema novim iskustvima, volimo da putujemo i upoznajemo svet. Tu osobinu moramo iskoristiti. Kod umetnika kao i kod sportista, veliki rezultati dolaze samo u velikim izazovima.

REJF FAJNS I POLUNjIN – U MARTU nas očekuje gostovanje svetske baletske zvezde Sergeja Polunjina, izvešće predstavu i održati master klas za mlade plesače. Razgovaramo i sa Kraljevskim nacionalnim teatrom iz Londona oko dolaska predstave “Antonije i Kleopatra” u kojem glavnu ulogu igra Rejf Fajns – otkriva Vujićeva.

* Na čemu ćete prevashodno zasnivati repertoar?

– Pre svega, na domaćem autoru – piscu i kompozitoru. Moramo proučiti sopstveno kulturno nasleđe jer smo prema njemu često nepravedni. Magdalena Magazinović, čijom sudbinom sam se bavila u predstavi “Balkanska plastika”, pravi je primer dara i istrajnosti – prva žena novinar, filozof, glumica, reditelj i osnivač savremenog plesa ne samo u Srbiji, već i u okruženju. Radila je balet “Smrt majke Jugovića”, o kome je pisala i Isidora Sekulić… Takvim ličnostima nikad nije bilo lako i dužni smo da upoznamo našu kulturnu javnost s ovim svetskim darovima. Moramo biti svesni svoga “ja”, a istovremeno držati korak sa svetom. Čuvati svoju osobenost, ali se ponašati u skladu sa promenama koje se dešavaju.

* Globalizaciju smo, s razlogom, najčešće doživljavali u negativnom kontekstu. Koje su njene prednosti?

– Korisna strana globalizacije je povezanost i mogućnost brzog protoka informacija. Tu povezanost treba iskoristiti. Narodno pozorište može da bude centar umrežavanja nacionalnih kuća u Srbiji, kao i u Evropi. Nema razloga da se ne ostvari ona čežnja Vuka Isakoviča u “Seobama”. Na pitanje “čemu stremiš”, odgovara kako želi da Srbi uđu u Evropu, a da oni kažu: “Gle, Srba!” To znači, sa radošću i poštovanjem. Resurse imamo, samo da ih pokrenemo.

* Na sceni će se naći, kako kažete, i neki zapostavljeni pisci?

– Miloš Crnjanski i njegove “Embahade”, na primer. Uz Ivu Andrića, Crnjanski kao jedan od naših najvećih pisaca, odlično je poznavao našu i evropsku kulturu. Pa onda Bora Stanković, izuzetan analitičar ovdašnjeg mentaliteta, čije ženske likove odlikuje velika snaga i sloboda. Zatim, Danilo Kiš i neki zaboravljeni pisci, poput Biljane Jovanović. Videćemo šta će biti izvedeno u ovoj sezoni – zasada je izvesna “Nečista krv” u režiji Milana Neškovića. Njena premijera je na dramskoj sceni, dok će na operskoj Jug Radivojević postaviti Konjovićevu “Koštanu”. Takođe, publika će sigurno videti i Šekspirov “San letnje noći”, u kome će biti angažovano više od dvadeset glumaca našeg ansambla. Na maloj sceni uz Biljanu Jovanović, izvešćemo i novi tekst Milene Marković koji upravo završava.

* Koji bi srpski klasici trebalo da budu zaštitni znak kuće?

– Na repertoaru su tri Nušićeva naslova (pod ovim krovom bio je i upravnik i pisac), Sterija, Aca Popović i Duško Kovačević. Najznačajnija komediografska četvorka pisala je tragične farse, tragikomedije. A žanr komedije je žanr koji uznemirava i pokreće.

* Aca Popović jedan je od onih koji je poslednjih godina nepravedno zapostavljen na našim scenama?

– Na repertoaru Narodnog pozorišta je njegova “Bela kafa”, a svakako bi trebalo postaviti i “Ružičnjak”. Reč je o jednom od poslednjih Popovićevih komada koji govori o današnjem medijskom svetu, prikazanom kao “šarena vrata” u koje blenemo kao telad…

POMOĆ IZ EU – IMALA sam veoma značajan susret sa Semom Fabrijem, ambasadorom EU u Beogradu, koji prepoznaje značaj Narodnog pozorišta i istorijskog nasleđa koje nosi ova kuća. Pomoći će nam da obnovimo svetlosnu opremu, ventilaciju, grejanje. Radovi bi trebalo da počnu u drugoj polovini ove godine – ističe Ivana Vujić.

* Zalažete se za veći angažman članova ansambla u kojem je 63 “domaćih” glumaca?

– Gosti su uvek dobrodošli, donose neki novi ritam i ta praksa ne treba da bude ukinuta. Ali, veliki darovi Narodnog pozorišta moraju imati mogućnost da se pokažu. Tako ćemo u “Nečistoj krvi” gledati izvanredne glumce koji su posle osam godina stali na scenu.

* Za kratko vreme Narodno pozorište izgubilo je dva velikana, Predraga Ejdusa i Marka Nikolića. Njihovo odsustvo i te kako će se osetiti u kući?

– Baš zato mislim da ljudima iz Narodnog pozorišta treba dati prostor da se razvijaju. Ejdus je bio fanatik glume, pozorišna magma. Marko, pak, na drugi način je bio duboko pozorišni čovek koji je istražujući svakodnevicu pronalazio inspiraciju za scenu. Obojicu je krasio veliki rad, poštovanje prema kolegama i spremnost na pomoć mladim glumcima. Ubuduće ćemo Petra Božovića (umesto Ejdusa) gledati kao Ahmeda u predstavi “Hasanaginica”. Božović je jedan od onih koji, svakako, spadaju u bardove glume.

* U nacionalnom teatru je i četvoro stalnih reditelja. Hoće li svi ubuduće biti angažovani?

– To su moje dobre kolege. Jug Radivojević (inače Vranjanac) pravi je izbor za “Koštanu”, Tanja Mandić Rigonat već je postavila neke izvanredne predstave (u dogovoru smo i za nešto novo), Jagoš Marković bi posle “Pepeljuge” mogao da režira neku operu, a od Božidara Đurovića očekujemo nešto od, takozvanog, “intelektualnog repertoara” na sceni.

* Na osnovu dosadašnjeg rediteljskog i upravničkog iskustva, šta mislite da je najvažnije za uspešan rad jednog pozorišta?

– Poštovanje i samopoštovanje, otvorenost za ljude oko sebe. Kroz te susrete u prilici smo da naučimo i budemo spremni za svaku vrstu promene i izazova.

Foto Z. Jovanović

www.novosti.rs/

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *