Jovana Maraš – Avgust

Avgust


Rembrantove oči
Našom dušom zbore
Dok su lutalice hodale putevima avgustovskim
I rađale se svake nedelje u nama
Ti si hodao po mjesečini
Po plodovima baršunastih trešanja sa ukusom usana mojih.
Bergmanski alpi su skrili sva jutra u tebi,
I Jalomovo ležanje na suncu je sjedinilo sva ležišta u pustinjama
Halcbahveno i Frojdovski ljubila sam kiše
bezlične i otuđene u salcburškim ulicama
i granicama jeseni što tvoje ruke su obuhvatale

Kada nekoga voliš, to znači da poznaješ njegovu jetru
Da srž tvoje boli biva voda u kojoj plivaš i tečeš i nastaješ
Nestaješ
Breme vremena te je slomilo hiljadu puta
Godovi su te pronašli i zašli u srž tvojih nezgrapnih misli
Plutajući u prsima ovim bezvremenski
Vanvremenski
I trojstvo tvoje vode
Jetre
I trešanja
Se gubilo u daljini koja je toplinu tvojih očiju tražila u hladnim kišama
I tada sam prvi put osjetila kako me tvoja daljina preplavljuje.


Jovana Maraš

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *