LIKOVNI OPUS ŽIKE PAVLOVIĆA: Linijom krotio strah od smrti

Istoričar umetnosti dr Zoja Bojić Foto A. Stanković

Izložba crteža i slika Živojina Žike Pavlovića (1933-1998) otvorena u četvrtak u biblioteci „Milutin Bojić. Zoja Bojić: U radovima sa Golnika predstavio zabrinutost, grozničavost i tmurnu svakodnevicu sanatorijuma

DOBITNIK naših najviših književnih nagrada i jedan od najistaknutijih predstavnika crnog talasa u jugoslovenskoj kinematografiji Živojin Pavlović (1933-1998) po osnovnoj vokaciji bio je slikar! Diplomirao je dekorativno slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Na ovu već zaboravljenu činjenicu, kao i na javnosti gotovo potpuno nepoznat njegov likovni opus, podsetila je, u Biblioteci “Milutin Bojić”, u četvrtak otvorena izložba “Živojin Žika Pavlović – Crteži i slike”, čiji je autor dr Zoja Bojić.

– To su izuzetno interesantni radovi, na kojima je primetan ogroman likovni talenat, koji će se kasnije videti i u filmskim i književnim delima – kaže, za “Novosti”, ugledna istoričarka umetnosti. – Pre svega, to je dar za hvatanje atmosfere, bez obzira na to kojim ju je medijumom hvatao. Vidi se njegov pogled na svet, koji se srećom razvio kroz jedan tako bogat život.

U biblioteci na Paliluli izložena su reprodukovana dela, zato što je originalima, koje porodica čuva, neophodna konzervacija. Postavka je nastala kao deo projekta Instituta za književnost i umetnost i FDU, povodom dve decenije od smrti umetnika iza koga su ostale 32 knjige i 15 filmova. Svoja istraživanja likovnog stvaralaštva Zoja Bojić iznela je na naučnom skupu održanom u novembru, kada je i izložba imala premijeru u Institutu.

– Znajući da je bio slikar, razgovarala sam sa članovima njegove porodice i oni su se složili da fotografišemo te trošne radove i izložimo ih u ovom obliku – nastavlja Bojićeva, navodeći da je Pavlović slikao i crtao u jednom kratkom periodu svoga života, nekih šest godina, do 1958. i nikada posle. – Njegova supruga ispričala mi je da su se deca uvek divila tome kako tata zna sve da nacrta.

Kako nam objašnjava autorka izložbe, postoje dva perioda u Pavlovićevom likovnom stvaralaštvu – studentski, koji čine slike beogradskog i života njegovog rodnog kraja (pejzaži, uglavnom) i period koji se odnosi na Golnik:

Živojin Pavlović Foto Vikipedija

– On se u dva navrata tamo lečio od plućnih bolesti i zabeležio strahote poratnih, mladih generacija, njihov strah od smrti, koji su na Golniku bili deo opšte atmosfere. To je uspeo da ovekoveči crtežom, služeći se najjednostavnijim likovnim sredstvom: linijama. Pred sobom je imao samo olovku i hartiju, a jedan od razloga zbog kog su danas originalni radovi dosta ugroženi jeste što taj papir nije bio čak ni iz skicen-bloka. Koristio je obične šlajfne, koje je negde uspeo da dobije. Nekada se služio pastelima, a češće su to bile hemijske olovke, ili poneko pero koje je mogao da dobavi. Radovi su u likovnom smislu svedeni, što mu je omogućilo da emociju straha, zabrinutosti, tmurne svakodnevice u sanatorijumu jasnije predstavi. Na delima je, pre svega, vidljiva lepota linije, ogromni crtački i slikarski talenat, koji izvire iz svih dela – tvrdi sagovornica.

Na Golniku je, kaže Bojićeva, imao ograničen pristup bojama, a koristio ih je u jednom sirovom obliku:

– Smrt je, recimo – crvena, oranž. Jedno od dela zove se “38 stepeni”, što je povišena temperetura tela. Mi ne znamo da li je to njegovih 38 stepeni, ili je slikao nekog drugog, ali je grozničavost jasno predstavljena u ovom i u drugim delima. Među slikama sa Golnika, mnoge su portreti i figure u iskidanim pokretima, koje kao da predstavljaju heroje jednog doba, što su ovi bolesnici na izvestan način i bili, bez obzira na to što su se borili za puki život, a ne za neku veliku ideju.

DRAGOCENO

RADOVI sa Golnika posebno su retki i dragoceni u našoj istoriji umetnosti, jer je malo autora prolazilo kroz takvu privatnu golgotu i zabeležilo tu specifičnu vrstu stradanja, smatra naša sagovornica:

– Kasnije Pavlović nije mnogo govorio, ni pisao o tome, bio je okrenut svakodnevnom životu, ideologijama, komentarima tih ideologija, tako da je iskustvo sa Golnika ostalo po strani – zaključuje Zoja Bojić.

LIRSKI PAROVI

MEĐU tim rastrzanim crtežima pojavljuje se nekoliko lirskih, koji prikazuju parove – otkriva autorka izložbe. – Kada pogledate radove, pomislite da je dvoje ljudi, koji stoje u nekoj niši, a zapravo leže u krevetima, viđenim odozgo. U krevetima su predstavljene jedna ili dve osobe koje se drže za ruke… Oni su skeleti, izmučeni, izmoždeni, veoma teško bolesni. Možda će jedno od njih preživeti, pitanje je.

Tu se stvara ta netelesna ljubav, kao i ogromno razumevanje među ljudima koji su u tako teškoj situaciji. Postoji nekoliko različito likovno prikazanih parova. To ne može da vas duboko ne dirne, baš zato što prikazuje ljubav u okolnostima u kojima ona nije moguća, a opet podstiče te nemoćne ljude, da nađu neku snagu i energiju da prebrode krize.

www.novosti.rs/

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *