Slađana Belko – Aplauz

APLAUZ

Bradu je oslonila na rame. Kosom je milovala vrat i glavu. Jagodicama prstiju leve ruke pritiskala je tačno tamo gde budi strast. Svaki dodir jedan jecaj. Druga ruka. Detaše, martele, legato, con legno, spiccato. Drhtaj. Sve jače i jače, temperamentnije. Piccikato i kraj. Ruka pada, glava se smiruje, disanje usporava. Čuje njegovo srce. Osmehuje mu se zadovoljno.

 

Stiskao je lagano među nogama oslonjen na kolena. Palcem leve ruke stizao je visoko do vrata i glave. Desnom prebire od niskih predela do raskošnih visina, Muževan, prodoran i raskošno raspevan, Virtuoznošću iskusnog majstora vodio je do veličanstvenog kraja. Krešendo, jače, i jače i ekstaza. Ruka pada, glava se smiruje, disanje usporava. Čuje njeno srce. Osmehuje joj se zadovoljno.

 

Ona je držala violinu.
On je obgrlio violončelo.
Uživali su u aplauzu.

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *