MILOŠ BIKOVIĆ ZA “NOVOSTI” O FILMU “BALKANSKA MEĐA”: Dobro i zlo se u ratu drugačije mere

Glumac o rusko-srpskom filmu “Balkanska međa”, lekcijama iz istorije i granicama koje nosimo u sebi

BEZ obzira na tematiku, film “Balkanska međa” šalje snažnu antiratnu poruku, poruku mira i pomirenja. Ovo je priča o ljubavi, savesti, žrtvi i podvigu. Rat je u njemu prikazan brutalno, bez ulepšavanja, i to je važno. Opet, s druge strane, nismo dugo imali ovakav film. Mada je rat prikazan na jedan surov način, vizuelno je jako ubedljiv i privlačan – ovako, za “Novosti”, Miloš Biković najavljuje svoj novi film “Balkanska međa”, u režiji Andreja Volgina, koji će biti premijerno prikazan 19. marta u beogradskom Sava centru.

Film je inspirisan istinitim događajima iz vremena NATO bombardovanja Srbije, kada je bataljon ruskih padobranaca zauzeo aerodrom Slatina u Prištini, ne dozvoljavajući da padne u neprijateljske ruke. Spektakl “Balkanska međa” je snimljen u srpsko-ruskoj produkciji, a Biković se, osim kao glumac, sa svojom kućom “Arhangel studios” potpisuje i kao producent ove ambiciozne filmske priče.

Srpsko-ruska ekipa poklonila se u četvrtak veče na velikoj svetskoj premijeri u Moskvi, a Biković, za “Novosti”, objašnjava koliko je ova priča dragocena i za nas i za Ruse.

– Ona je važna onoliko koliko nam je i istorija važna. Film ima mogućnost i zanimljivu osobinu da istoriju o kojoj priča pretvori u iskustvo jednog naroda i društva, a da to iskustvo kasnije, eventualno, postane neka vrsta mudrosti i zrelosti. Zato je svaki trenutak u istoriji važan i vredan priče.

* Koja granica/međa se krije u naslovu filma?

– Balkanska međa je granica koju čovek ima u sebi. Ona se nalazi unutra, možda je to granica savesti ili možda bola. Ali, to nije samo teritorijalna granica. Balkan je mesto koje je označilo kraj 20. veka, tako što su granice ispisane u krvavim sukobima. To je mesto gde su ljudi pretrpeli traume i prešli razne “granice”.

* Da li je vaš junak Vuk na strani dobra ili zla, ili je te podele u ratnim okolnostima mnogo teže iscrtati?

– Dobro i zlo se u ratu drugačije mere nego u miru. Ubiti čoveka u ratu se ne smatra zločinom, ali i u ratu, koji je sam po sebi zločin, postoje određene granice. Moj Vuk je čovek koji gubi sebe, ima sukob sa sobom, kod njega veliki bol dovodi do deformacije ličnosti.

* Verujete li u zajedničku budućnost Srba i Albanaca?

– Mislim da uvek postoji zajednička budućnost. Svaki narod može sa svakim da nađe zajednički jezik. Jer, ako toga nema, onda smo osuđeni na večne ratove. To je alternativa koja je veoma mračna. Na tome samo mora da se radi, da se radi dugo, ako treba i stotinama godina. Mislim da će se pomirenje i kod nas desiti, i to, pre svega, kroz kulturu.

* Upravo ta kulturna saradnja, čini se, poslednjih godina ruši te “balkanske međe”?

– Kultura je vesnik nekih dobrih promena, možda kultura i jeste ono što slobodna društva rade. Slobodno društvo je društvo kulture, a ne društvo previranja. Kulturna razmena znači da dva naroda slobodno sarađuju i obogaćuju se. Tome treba težiti.

* Već godinama je Rusija vaš drugi dom. Koliko se razlikujemo od naše slovenske braće i u čemu?

– Razlika je u tome što je Rusija najveća zemlja na svetu, a postoje i neke manje razlike u mentalitetu. Ali, u najvažnijem smo isti – neorganizovani smo, volimo život i imamo tu neposrednost u kontaktu sa drugima.

* Hoćete li i ubuduće raditi na dva fronta, kao glumac i producent?

– Nastaviću da radim oba posla i u Srbiji i Rusiji, a možda i na međunarodnom nivou. Jer, kao producent možete da birate teme, a kao glumac možete samo da ih čekate. Pa i kada dođe neki projekat pitanje je da li tamo ima uloga za vas i da li vam se sviđa ona koju vam ponude.

MI SMO ZEMLjA NIKOLE TESLE

KAO svoj sledeći veliki projekat (glumački i producentski) Miloš Biković je pre nekoliko meseci najavio film o velikom srpskom naučniku Nikoli Tesli.

– Ne znamo dovoljno o Tesli jer je njegov život obavijen misterijama i fantastikom, zato i jeste pogodna ličnost za scenario, odnosno, za film. Daj bože da se naša ideja ostvari! Tesla je jedan od najvećih doprinosa koje je Srbija dala svetu. Mislim da ceo svet treba da zna da smo mi zemlja Nikole Tesle, a ne zemlja ratova i “sivih skladišta”, kako nas predstavljaju poslednjih godina.

KUSTURICA – SPECIJALNI GOST

VEĆINA filmskih scena u “Balkanskoj međi” snimana je na autentičnim lokacijama u Srbiji, sa rusko-srpskom glumačkom ekipom, predvođenom Bikovićem. U filmu, koji u naše i ruske bioskope stiže istog dana, 21. marta, igraju još – Milena Radulović, Miodrag Radonjić, Aleksandar Radojičić, Aleksandar Srećković Kubura, Srđan Todorović, a kao specijalni gost pojavljuje se i Emir Kusturica. Sa ruske strane, glavne uloge tumače Goša Kucenko i Anton Pampušni.

www.novosti.rs/

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *