Slađana Belko – Kugle staklene

Kugle staklene

Beograd, Wiena,Istanbul,Wiena,Palermo, W A Mozart,Manastir Tvrdoš, Deda mraz u kolima, Istanbul, Minhen noću, Corleone, Rovinj,Cairo, Lubljana, Dubrovnik, Višegrad, Mytillini, Munchen, Trieste, Sarajevo, Atina, Opatija, Kotor, Amsterdam, Snesko belic, Krk, Hurgada, Praha, Švajcarska, Portugal, Budapest, Karlove vari, Podgorica, Siofok, Tihani lake, Herceg Novi, Zagreb, Kotor, Portorož, Etna, Varaždin, Krf, Švajcarska,Ankara, Cetinje, Prazna za slike, Konstanca, Sarajevo, Japan, Sicilija, Keln, Kastoria, Drezden, Meteori, Ah Ponte Rialto Venice, Sirmione Sicilija, Monaco, Slovenija, Salzburg, Taj mahal India, Varanasi, Monaco, Montenegro, London, Porto Portugal, Luxor, Paris, Bodrum, Piran, Marocco, Dubrovnik, Kušadasi, Alpi, Kumrovec, Fetie Olu deniz, Lago Maggiore, Thessaloniki, Casablanca, Chalkidiki, Pula, Berlin, Dubrovnik, Pula, Tirana, Perast, Holandija, Piran, Chalkidiki, Niagara falls, Šampanja, Tbilisi Gorgia, Bucureste, Uranopolis, Temisoara, Herculane …..

 

Dok smo putovali kao mladi, slali smo jedni drugima razglednice, čuvali ih po kutijama za cipele (ko Čegović slike). Danas šaljemo fotke na instagram i FB, lajkujemo, obeležavamo lokacije, share-ujemo i send-ujemo. Nakazni virtuelni jezik moderne komunikacije deformisao je, ionako loš, engleski jezik. Jezik Šekspira niko više ne poznaje, meni se deca smeju i kažu: – samo molim te nemoj ti da pričaš tvojim britanskim engleskim. Pa šta ću ja kad ne znam kaubojski. I kao mala više sam volela u igrama da budem indijanska princeza i da me spase Vinetu nego neka krivonoga Kalamiti Jane.
Ali da se vratim kuglama. Poslednjih petnaestak godina skupljam ih, što sama donoseći ih, što dobijajući ih. Volim ih, osim kad moram da brišem prašinu. Tad gunđam, kažem sebi sve ću ovo da bacim, pa opet pažljivo ih perem, svaku gladim i zagledam, protresem i posmatram veštački sneg kako polako pada na dno (kič ali neka), sećam se gde sam je kupila, s kim sam bila, kakvo je vreme bilo, ko mi ju je doneo. Kao da listam dnevnik…..

Danas mi to nije teško palo. Čak sam ih i pobrojala. Dobivši vetar u jedra davnom spisateljskom snu, sredila sam konačno radni prostor, očistila kugle, napravila spisak i rekla sebi: Samo hrabro, možeš ti to… posle prve knjige obići ćeš i ova mesta obeležena žutim. Nije to na kraju sveta, nisi ni ti na kraju života.

 

Juli 2017.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *