Slavko Perović – O trešnji i tici

O TREŠNJI I TICI

I tako
Slećela bi tica na mene
Tica divna
Prelijepa
I pjevala mi
Arije čarobne
Arije ljubavne
Arije sreće
I radosti života
I grlila me
Slasno

Let njen bijaše čaroban
Perje njeno blistavo
Nosilo je pregršt sunca
Što obasjavaše
Let njen
Bajkoviti

U letu je ličila
Na najljepši
Kimono ženski
Kimono japanski
Što pjeva
Neznalci bi rekli
Sam od sebe
Jer u kimonu ne prepoznaju
Ničiju drugo
No pjesmu majstora
Koji ga skroji i saši
Za čarobno tijelo žensko
Za ljepotu žene
Što tkanina ne skriva
Nego je krojem svojim
Srećnom oku
Otkriva

A ja bijah trešnja
Sva u cvatu i ponosu
Srećna što postojim
Što se danu plavetnom
I noći zvjedanoj
Radujem
I veselim
Srećna kažem
Što me tica zanosna
Strasno
I s ljubavlju
Ljubi grli i miluje
I što srećna pjeva
Mili moji

A pod krošnjom mojom
U mirisima njenim
Tu dolje
Nalažahu se
Ležahu
I ljubljahu se parovi
Mladi
Srećni što se vole
I presrećni
Što ticu vide
I poj njen čaroban čuju

Jednoga dana
Tica ne sleće
Kao što je navikla
Nego kružaše i kružaše
Nad granama mojim
I bi nešto nejasno
U ponašanju njenom
Ali na kraju
Ipak sleće
Ma me ne poljubi

Zapitah je
Zašto
Tico?

A ona reče
Kako su joj ljudi besjedili
Da ona
Tica divna
Nema ni dušu
Ni srce
I da me više
Ne ljubi i neće

A ja joj rekoh
Pušti ljude
Neka njaču
Jer te lažu
Poljubi me i zagrli
Pa ćeš čuti
Srce svoje
Kako našim
Ritmom Kuca
Duša će ti biti puna
Ko ljudima
Đecom dom
Svih veselih nasmijanih
Svih u igri
Nenadmašnoj

Poljubi me
Odmah tica
Posluša me
I zagrli
I oboje
Zapjevasmo
Zaljubljeni
Nego kako

Od tog doba
Oni mladi zaljubljeni
U mom hladu kad se ljube
Zapjevaju
Volimo se ko trešnja i tica
I niko nam
Ne može
Ama ništa
Sve da nas bace
I sa najviših litica!

Slavko Perović

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *