Zorica Kondža: Osamdesete su bile najbolje

Legendarna Zorica Kondža priča za “Novosti” o “stijenama”, festivalima, pesmi “Ima jedan svijet”…

ČUVENA pevačica iz vremena Jugoslavije, Zorica Kondža, ostavila je veliki trag tokom osamdesetih, najviše kroz grupu “Stijene”. Oni koji su tada pratili muziku sećaju se sa nostalgijom njenog jedinstvenog glasa, a mnogi od njih se godinama pitaju šta se dešava sa njom. Zorica dugo nije dolazila u naše krajeve, i zbog toga je nedavno bilo posebno zadovoljstvo popričati sa njom u zemunskom restoranu “Šaran”, gde je bila gošća manifestacije “Dani hvarske kuhinje”.

* Asocijacija na vas su pre svega “Stijene”?

– Sada na koncertima pevam neke pesme iz tog perioda – Singing that rock,n,roll, “Ima jedan svijet”, “Obraz od gume”, “Sve je neobično ako te volim” – nabraja, za “Novosti”, Zorica. – One su, zaista, ostale. Bogu hvala, glas me služi, i onda nema problema dokle god te pesme mogu da otpevam kao i onda kad sam imala 20. Lepa su sećanja na mladost i sve ono što smo prošli.

* Balade su vaš zaštitni znak?

– Ponekad sama sebe najavim kao pevačicu balada. Meni suprug često prvo uradi muziku, a onda to, valjda, inspiriše tekstopisca. Ja takve pesme osetim, ljudi to prihvate i one postanu najbolje – “Ima jedan svijet”, “Pokora”, “Ti si moj san” sa Oliverom Dragojevićem, pa u poslednje vreme predivna “Zauvijek”… Kad otpevate baladu, vidite kakav ste pevač, odnosno da li dobro vladate emocijama ili ne.

* Festivali predstavljaju značajan deo vaše karijere?

– Splitski festival je bio naš San Remo. Tu se skupljalo sve ono najbolje. Bio je odskočna daska Oliveru, Terezi, Džiboniju, “Magazinu”… Ne može da se kaže – to je komercijala. Šta ima veze festival sa onim što ću ja tamo da otpevam? Mogu da izvedem na Splitskom festivalu nešto od “Metalike”, i, kao, to ne valja? Bila sam i na “Mesamu” i na “Beogradskom proleću”, pa “Vaš šlager sezone”… Festivali nas nisu uslovljavali da moramo da prilagodimo pesmu. Imali smo najjeftiniju reklamu, zagarantovano je bilo da će svaki festival snimati televizija. To nam je mnogo pomoglo u karijeri.

* Već nekoliko puta ste pomenuli vanvremensku “Ima jedan svijet”, koju je mlađa publika upoznala kroz izvođenje Ilme Karahmet?

– To mi je baš drago. Uvek sam težila da imam kvalitetnu pesmu, a ne hit za jedno leto. Koliko ona traje, toliko trajem i ja. Kao da je Oliverova “Galeb i ja” od juče, ili “Vjeruj u ljubav”. “Ima jedan svijet” me je obeležila još od vremena sa “Stijenama” do danas. I mladi ljudi je obožavaju. Oni produžavaju meni život. To ne može da učini loša pesma, niti stara publika.

NE ŽALIM ZA “PESMOM EVROVIZIJE” NEKI smatraju da bi Zorica još 1985, a ne “Riva” četiri godine kasnije, donela prvu pobedu Jugoslaviji na “Evrosongu”. Pevajući “Pokoru” sa Josipom Gendom, pobedila je na “Jugoviziji”, ali te godine u Geteborgu nismo imali predstavnika jer se takmičenje održavalo 4. maja, na dan smrti Josipa Broza Tita. – U ono vreme mi to uopšte nije bilo toliko važno – seća se Zorica. – Stalno sam osvajala neke nagrade i dobijala komplimente. Mnogo ljudi je tada odlučivalo o vašoj sudbini. Mogli su da vam zabrane da pevate, a ako reše da budete zvezda – bićete čak i ukoliko to ne želite. “Pokora” je bila neobična za to vreme – moderna, atraktivna. Zvučala je američki. Možda bi, zaista, donela prvu pobedu Jugoslaviji. “Pesma Evrovizije” je bila muzički događaj dok je izvođače pratio orkestar uživo. Čim se to promenilo, odmah je dobila drugu dimenziju. Nema više tu draž.

* Najlepše reči birate govoreći o osamdesetim godinama?

– Bile su najbolje za muziku. To govori i moj sin koji je mlad. Dosta toga međutim, valja i sada. Pogledajte te talentovane pevače, oni sve mogu da izvedu. Može se naučiti tehnika pevanja, ali morate da imate dušu. Iz te šume dobrih pevača opstane njih nekoliko. Ako nemaš dušu, ako sve samo tehnički “izbiflaš”, nema ništa od toga.

* Kakve su vam uspomene na Beograd?

– Dolazila sam sa “Stijenama” kad su popularni bili “Riblja čorba”, “Idoli”, Oliver Mandić, Slađana Milošević, Bebi Dol, “Generacija 5”… Bilo je koncerata, sećam se Tašmajdana… Snimili smo jednu ploču za PGP RTB, često smo bili ovde. Iskustva su fantastična, razmenjivale su se muzičke ideje. Svi smo učili jedni od drugih. Bili smo iskreni prema muzici, nismo gledali novac. Sada je turbo-folk preplavio sve prostore. Moj muž kaže – neko i to mora da peva. Uvek ću biti na strani svoje branše, neću nikog da pljujem. Naš posao je, nezavisno od žanra, jako težak. Nekad mi bude žao mladih kolega, jer ne znaju u šta su upali.

* Hoćete li nam ponovo zapevati u Srbiji?

– Novije pesme nisu došle do vas, jer nisam ni snimala spotove za njih. Zvali su me neki ljudi odavde da nastupam u Sava centru, međutim… Mnogo godina je prošlo. Možda nisam objektivna, ali mislim da novije generacije ne znaju ko je Zorica Kondža. Ja sam vam tu lenja. Računam – kad ima već kod kuće dovoljno posla, zašto putovati? (smeh). Imam jedan projekat sa klapom “Kambi”, pa ću možda da dođem sa njima.

Foto: N. Fifić

www.novosti.rs/

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *