Dar renesansnog genija

Planeta obeležava 500 godina od smrti Leonarda da Vinčija, slikara, pronalazača, vizionara…

U DVORCU Klo-Lise, u dolini Loare, nadomak grada Amboaz, pre pet vekova, 2. maja, umro je slikar, arhitekta, inženjer, naučnik, pronalazač, vizionar, univerzalni genije, kakvog ni pre, ni posle, istorija čovečanstva nije iznedrila – Leonardo da Vinči. Njegovo ime i danas je simbol za “renesansnog čoveka”, svestranog stvaraoca svojstvenog toj epohi.

Legenda kaže da su mu poslednje reči bile: “Uvredio sam Boga i ljudski rod jer moj rad nije dosegao kvalitet koji je trebalo.” Prema jednom drugom predanju izdahnuo je na rukama francuskog kralja Fransoa Prvog. Ovu scenu je tri veka kasnije naslikao Dominik Engr, ali ima istraživača, koji pobijaju autentičnost događaja, i tvrde da je u vreme kada je Leonardo umirao, mladi monarh bio udaljen čitav dan jahanja.

Na francuski dvor, firentinski genije, stigao je 1516. već oronulog zdravlja, posle smrti svog dugogodišnjeg finansijera Đulijana di Medičija. Kao šezdesetčetvorogodišnjak se iz Rima, uputio preko Alpa, noseći, kako su neki biografi zabeležili, u bisagama urolanu “Mona Lizu”, ali i još neke radove. Čak trećina slikarskog opusa ovog Italijana, tako se posle njegove smrti našla u Francuskoj.

Gotovo neverovatno zvuči podatak da je autor portreta sa najtajanstvenijim osmehom na svetu, čija slava ne jenjava ni 500 godina posle smrti, iza sebe ostavio tek 15 do 20 slika. Među njima je i slavna “Tajna večera” iz crkve Santa Marija dela Gracije u Milanu, a poslednjih meseci naučnici sa Oksforda osporavaju Leonardovo autorstvo kada je u pitanju najskuplja slika prodata na jednoj aukciji – “Salvador Mundi”. Luvr iz Abu Dabija za nju je platio više od 450 miliona dolara.

Mnogo toga je i danas misteriozno i intrigantno ne samo u slikarskom delu, već i ukupnoj umnoj zaostavštini genija, rođenog 15. aprila 1452. godine, u vanbračnoj vezi advokata Pijera, nastanjenog u Firenci i siromašne devojke Katerine iz Vinčija. Dečak koji se isticao u matematici, pisanju i muzici, već sa 15 godina postao je šegrt čuvenog Verokija, u čijoj radionici je upoznao i Botičelija.

“Tajna večera”

U službu milanskog vojvode Sforce stupio je 1482. da bi se posle njegovog poraza od Francuza, preko Venecije, vratio u Firencu. Još jednom će ga životna putanja voditi preko Milana, i odvesti do Rima, gde u isto vreme stvaraju Rafaelo i Mikelanđelo.

Pored probranog i značajnog likovnog opusa, a čine ga još i uzbudljivi i brojni crteži (sačuvano ih je oko 4.000) i studije, postoji i veliki broj svezaka (raznih kodeksa) u kojima je beležio otkrića iz anatomije, astronomije, geometrije, građevinarstva, hidraulike, fizike, tehnike, vojnog inženjerstva. Zbog specifičnog načina na koji je pisao, zdesna ulevo, ovi spisi se dešifruju, pomoću ogledala… U njegovim vizijama nastajale su skice mnogih mašina, naprava, izuma, koji će postati deo svakodnevice, tek nekoliko vekova posle. Ostavio je skice za helikopter, padobran, automobil, tenk, skafander, kalkulator, hidrauličnu testeru…

“Dama sa hermelinom”

Pola milenijuma od Leonardove smrti biće obeleženo izložbama širom sveta. U oktobru će se u Uficiju u Firenci, pred publikom, kao pozajmica, između ostalog, naći i beležnica – kodeks, na 72 strane, posvećen kretanjima vode, fosilima i mesečini, koji je Bil Gejts kupio za 30 miliona dolara 1990. U Biblioteci Reale u Turinu, posle dve godine restauracije biće izložen njegov čuveni autoportret, dok će u Milanu predstaviti modele najzanimljivijih mašina. Naučni muzej “Galileo” sprema postavku “Leonardo i njegove knjige”….

U Dvorcu Klo-Lise, u kome je proveo poslednje tri godine, biće predstavljena izložba posvećena tapiseriji “Tajna večera”, napravljenoj za kralja Fransoa Prvog. Luvr koji čuva pet Leonardovih ulja, među kojima je i “Mona Liza”, imaće memorijalnu postavku u oktobru. Jednu od najvećih pojedinačnih kolekcija Leonardovih beležnica poseduje britanska kraljica, a povodom 500 godina od smrti umetnika 200 listova će se, krajem maja, naći pred publikom galerije Bakingemske palate.

BIOGRAFIJA

KAO doprinos obeležavanju 500 godina od Da Vinčijeve smrti, izdavačka kuća “Laguna” i Adiko banka predstavili su kapitalnu biografiju Voltera Ajzaksona “Leonardo da Vinči”, u prevodu Gorana Skrobonje. Na osnovu hiljada stranica iz Leonardovih neverovatnih beležnica i na osnovu novih otkrića o njegovom životu i radu, Ajzakson u knjizi razotkriva velikog umetnika i naučnika povezujući njegovu umetnost i nauku.

“Mona Liza” / Foto EPA

www.novosti.rs/

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *