Razotkriva put Hitlerovog blaga

Britanska novinarka Ketrin Hikli o knjizi koja istražuje nacističke kolekcije umetnina. Priča o Hildebrandu Gurlitu i remek-delima koja je sakupljao

KADA je u februaru 2012. u minhenskom stanu Kornelijusa Gurlita pronađeno gotovo 1.500 slika, crteža, grafika najčuvenijih umetnika, poput Pikasa, Sezana, Renoara, Munka, Matisa, Tuluz-Lotreka… svetska javnost je bila zapanjena. Većina ljudi pitala se tada kako su ova remek-dela neprocenjive vrednosti završila kod nepoznatog starca. Dobri poznavaoci sveta umetnosti znali su odgovor: Kornelijus je bio sin Hildebranda Gurlita, najpoznatijeg trgovca umetninama u doba nacista i Hitlerov saradnik.

Ova neverovatna priča tema je knjige “Minhensko skriveno umetničko blago” Ketrin Hikli (prevod Ksenija Todorović, izdavač “Klio”), koju je ova britanska novinarka i istraživač u utorak promovisala u Beogradu.

– U muzejima širom sveta nalaze se brojna umetnička dela problematičnog porekla. Mnogo veći problem su privatne kolekcije. Kornelijus Gurlit nije jedini čovek koji je u svom domu čuvao ukradena dela ili ona sa spornim vlasništvom. Verujem da ćemo i ubuduće nailaziti na ovakve kolekcije, mada verovatno ne ovog obima – kaže, za “Novosti”, Ketrin Hikli.

Decenijama Ketrin Hikli istražuje kulturno nasleđe koje su nacisti otimali tokom Drugog svetskog rata. Zahvaljujući njenim tekstovima (objavljenim u “Njujork tajmsu”, “Blumberg njuzu”, britanskom “Tajmsu” i brojnim art magazinima) nekoliko jevrejskih porodica povratilo je svoju imovinu. Priča o kolekciji Gurlit, međutim, dokazuje da “neke ratne nepravde još nisu ispravljene”.

– Hilderbrand Gurlit se veoma obogatio za vreme nacističkog režima. Iskoristio je nevolje i patnje jednog naroda, kupovao umetnička dela koja su nacisti već oteli od Jevreja ili otkupljivao za male pare od onih kojima je novac bio potreban za bekstvo.

Gurlit, podseća Hiklijeva, za to nikada nije bio adekvatno kažnjen:

– Posle rata mu je privremeno zaplenjena kolekcija, bio je označen kao ratni profiter, ali se to promenilo. Uspeo je da se oslobodi optužbi, povrati reputaciju, kolekcija mu je vraćena, čak je i postao vrlo uspešan direktor muzeja. Ironično, ali za 60. rođendan dobio je čestitke od svih viđenijih ljudi iz celog sveta – kaže autorka.

Još od vremena kada je izveštavala o padu Berlinskog zida, naša sagovornica istražuje odnos savremenika prema istoriji i nasleđu. Nedavno je pristupila organizaciji koja se bavi očuvanjem kulturnog dobra.

– Nažalost, uništavanje i pljačka kulturnog blaga ne pripadaju samo našoj prošlosti. Poslednjih godina svedoci smo nestanka umetnina i spomenika u ratnim zonama, poput Sirije. To se dešava pred našim očima – podseća Hiklijeva.

Na naše pitanje, koje je mesto kulture u savremenom svetu, sagovornica odgovara:

– Mislim da je kultura važnija nego ikad. To je jasno i iz odnosa političara prema umetnicima, jer sve češće pokušavaju da cenzurišu umetničke stavove i radove koji im ne odgovaraju, a na koje narod reaguje. A ljude ćete najlakše razbesneti ako im ukidate pravo na slobodno mišljenje. Zato je zadatak svih nas da ustanemo u odbranu umetnosti – zaključuje Ketrin Hikli.

ČLANAK O GONDOLI

BORAVAK u Beogradu, kazala nam je Hiklijeva, iskoristiće da istraži podatke za svoj budući članak o gondoli na Kalemegdanu. Čitala je mnogo o ovom projektu i shvatila je, kaže, da ima mnogo glasova za i protiv. Njena namera je da razgovara sa svim stranama, a potom tu priču objavi u britanskim medijima.

Ketrin Hikli / Foto V. Danilov / EPA

www.novosti.rs/

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *