Slađana Belko – Crtice

Carpe diem

…..
Bože, da li si zbog nje otišao slomljenog vrata, razbijene arkade, iskeženih očiju sa baricom podno nogu i smradom koji ne mogu da isteram iz nozdrava.
….
Kaputi na terasi lelujaju, kao smrt u filmu Bele noći. Barišnjikov pleše tango smrti.
…..
Pišem danima, mučim se noćima.

Ja sam jedina znala tvoje i anđeosko i đavolsko lice. I zbog tog anđela u tebi opraštala sam ti sve sotonino.
Mnogo si me i mnogo sam te volela.
Mnogo si me i mnogo sam te mrzela.
Mnogo si me i mnogo sam te mučila.
Sada smo slobodni i svoji.
Ti verovatno gore, nikad ne pomislim dole, praviš neku novu košuljicu, raspored, vičeš na nebeske pripravnike i pogleduješ na dole gde sam ja. Uvek sam ti krajičkom oka bila u fokusu. Da ti ne izmaknem, da me drugi ne uzme, a ipak jesu povremeno, da me ne ispustiš.
Ja sam tebe samo volela. Volela i čekala da se vratiš. Uvek. Meni.

 

Ali kada sam našla dvojnika, mladog, krepkog, melanholičnog, zaljubljenog, dovoljno hrabrog da sve kroz reč i suzu izgovori, nedovoljno hrabrog da kaže sebi neću s njom, hoću s tobom, tada si otišao. Najbolje si ti u njemu video sebe. I pustio si da me ima.

………..
Možda me neće nikada imati, verovatno je da sam sve umislila, ali lakše mi je da maštam. Da ga draškam kao da je tu i da osećam taj dah i lagani dodir. Ovlaš poljubac u obraz u uglu smešnog burger puba. Pivo pravo, ja ne volim ništa fake, ja volim pivo sa ukusom piva….

 

Hvala ti što si me pustio. M. je najbolje to rekao: Znaš on je kao Jack koji je pustio Rouzinu ruku uz poruku ti moraš da živiš.
Radi uspomene na njega ja hoću da živim. Možda ga i oživim kroz njega….
Carpe diem….

 

crtice

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *