Odlazak legende/Miša Janketić – Glumački knjaz, kralj i maršal (FOTO+VIDEO)

U Beogradu, u 81. godini, preminuo bard jugoslovenske i srpske scene Mihailo Miša Janketić (1938 – 2019). Rada Đuričin: Izuzetan partner, uvek pun podrške i dobre volje

OTIŠAO je naš knjaz Miloš, kralj Nikola, vojvoda Živojin Mišić, Marko Miljanov, Tito, ali i Ljuba Vrapče, Igo, Oderer, Raskoljnikov, Jevrem Prokić: svi oni imali su lice, snagu i odvažnost Miše Janketića. I sve njih umeo je, bez ostatka, da brani izuzetnim darom i najrazličitijim glumačkim sredstvima. U sećanju publike, izvesno, ostaće upamćen kao jedan od poslednjih glumačkih bardova srpske i jugoslovenske scene…

Mihailo Miša Janketić umro je u sredu 15.maja u Beogradu u 81. godini. Životni put dramskog velikana bio je bogat, potresan i uzbudljiv baš kao i sudbine nekih njegovih junaka. Rođen je 24. maja 1938. u Novom Sadu. Imao je samo pet godina kada je izgubio oca, majku, brata i sestru. Odrastao je u sirotištima i, kako je sam govorio, bivao “veoma, veoma usamljen”. Gimnaziju je završio u Beogradu, posle koje je tri godine na Filozofskom fakultetu studirao književnost. Da je gluma njegov životni poziv, osetio je već 1958. kada je postao student (u klasi Mate Miloševića) na Akademiji za pozorište, film i televiziju.

 

Prvu ulogu odigrao je na sceni JDP u predstavi “Ričard Treći” već 1961. godine. Ubrzo je postao i član ansambla i (do 1998) u ovoj kući ostvario više od šezdeset uloga. Poslednja je bila u prošloj, jubilarnoj sezoni (sedam decenija postojanja) u “Kralju Betajnove” u ulozi Kreca.

– Kao da sam imao tri života, a imao sam ih na stotine. Jer, svaka moja uloga je, u stvari, jedan životić. Bio sam mlad glumac kada sam prvi put zaigrao na Sterijinom pozorju 1962. u čuvenom “Otkriću” i ulozi Čoveka koji se najviše boji. Po svemu sudeći, nije bilo mnogo razloga za strah jer sam tokom karijere mnogo puta otvarao i zatvarao Pozorje. Što predstavama, što lično.

“Kad su cvetale tikve”

A tokom duge i vanserijske karijere, osvojio je sva moguća priznanja: od Sterijinih nagrada, preko onih za životno delo (“Dobričin prsten”, “Pavle Vuisić”, Nušićeve nagrade), a poslednje je bilo u februaru ove godine: Zlatna medalja za zasluge predsednika Republike.

– Miša je bio umetnik sa možda najvećom količinom talenta, energije i ljubavi za ovu profesiju. Mislim da je danas veoma teško svakome kome je bio uzor. Odlasci takvih ljudi čine nas siromašnijim. Jer, koliko god žalimo one koje smo voleli i poštovali, žalimo i sebe – kaže Voja Brajović. – Bio je najnagrađivaniji kolega, ne bez razloga. Postavio je visoko podignutu letvicu. Impresivno je njegovo mesto u istoriji našeg teatra. Dao je svoj pozorišni doprinos u popravljanju i osavremenjavanju društva, ne samo kao glumac već i kao pedagog. Sećam se predstava s Mišom s početka moje karijere, “Sokratova smrt”, “Agamemnon”, “Kad su cvetale tikve”…

Ljubiša Jovanović, Ljuba Tadić i Miša Janketić

Na pitanje šta je bilo od presudne važnosti za tako bogatu i raznovrsnu karijeru, Miša nam je odgovorio jednom prilikom:

– Disciplina je najbitnija u životu, temelj svake nadgradnje. Bez nje je lažna vera u talenat. Dobijete tačno onoliko koliko ste u karijeru uložili. Da stignete do premije, potrebno je kupiti loz: koliko uložite u život, toliko ćete života i imati. Sreća je, uglavnom, zabluda.

Nagradu Dobričin prsten Miša je dobio 2003. godine / Foto D. Milovanović

Radu Đuričin vest je zatekla u Pragu, na gostovanju predstave “Koko Šanel”.

– U šoku sam. Za Mišinu smrt saznala sam malopre, u našoj ambasadi. Pola mog profesionalnog veka vezano je za Mišu i predstave koje smo radili – kaže kroz suze Rada Đuričin. – Samo “Kraj vikenda” i “011” odigrali smo preko hiljadu puta. Obigrali smo zajedno pola sveta… Bio je izuzetan partner, uvek pun podrške i dobre volje. Takav je bio i čovek. Možeš samo da zavidiš onome ko je s njim na sceni. Sećam se kad sam po dolasku u Beograd mamu vodila u JDP da gleda neku predstavu s Mišom u glavnoj ulozi. Rekla mi je: “E, ovaj glumac treba da bude tvoj partner!” Svideo joj se, a majka detetu želi uvek ono najbolje. Eto, imala sam sreću da mi to i postane u većem delu moje karijere.


Mira Stupica i Miša Janketić / Foto P. Mitić

Beskrajan je spisak Mišinih pozorišnih, filmskih i TV uloga. Igo u čuvenim Sartrovim “Prljavim rukama”, Ljuba Vrapče u zabranjenoj predstavi “Kad su cvetale tikve”, Stenli u “Tramvaju zvanom želja”, Horvat u Krležinom “Vučjaku”, Živojin Mišić u “Kolubarskoj bici” i “Valjevskoj bolnici”… Na velikom platnu ostaće zauvek upamćene njegove kreacije u filmovima “San”, “Kako su se voleli Romeo i Julija”, “Ubistvo na svirep i podmukao način iz niskih pubuda”…

– Celog života jurio sam život a on me, evo, stigao. Kad me pitaju koliko imam godina, ja kažem nijednu. Svaku sam spiskao – rekao nam je u jednom razgovoru pre nekoliko godina pozorišni gorostas. – I nije mi žao. Imao sam prelep, bogat život.

Janketić kao vojvoda Živojin Mišić / Foto N. Fifić

Takav želim i svojoj deci. Kad odem, ne treba me žaliti.

Iza nekada usamljenog dečaka, ostalo je pravo “porodično blago”: supruga Svjetlana, sinovi Radomir i Marko, ćerke Milica i Iva.

– Bio je duhovna gromada. Čovek koji je svima nama koji smo u pozorištu rasli i odrastali bio neka vrsta učitelja života – kaže Gorčin Stojanović.

Marko i Miša,  foto  N.Fifić

Miša Janketić biće sahranjen 18. maja u 15 sati u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Opelo počinje u 14.30. Komemoracija će biti održana u JDP istog dana u 12 sati.

Mihajlo Miša Janketić oženjen je balerinom i glumicom Svjetlanom Knežević, s kojom ima četvoro dece / Foto fejsbuk

PEDAGOG I TV ZVEZDA

IMAO je glavnu ulogu i u prvoj dramskoj seriji TV Beograd “Čedomir Ilić” 1971. godine, kasnije i u drugim poznatim naslovima poput “Dimitrije Tucović”, “Otpisani”, “Salaš u Malom Ritu”, “Sivi dom”, “Vuk Karadžić”, “Bolji život”, “Zaboravljeni”, “Srećni ljudi”, “Porodično blago”, “Ubice mog oca”, “Žmurke”. Jedno vreme bio je i profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a pedagoškim radom kratko se (ali s velikim zadovoljstvom) bavio u zavičaju, u Tomaševu…

TANjA BOŠKOVIĆ: NOSIO JE GOSPODSTVO

BIO je posebna pojava u našoj kulturi i izuzetan umetnik i partner. Gde god je došao, nosio je gospodstvo, što nije tako često, i veliki profesionalizam. Bio je jedan od stubova na koji ste mogli da se oslonite. Potpuno je pripadao fantastičnoj generaciji ne samo srpskog nego i jugoslovenskog pozorišta. Za mene je bio i ostao Jugoslovensko dramsko iz vremena moje mladosti. Bio je ne samo veliki umetnik već i posvećen porodičan čovek. Zajedno sa Svjetlanom izrodio je čarobnu decu. Ostavio je važan trag i u Tomaševu jer je i tamo bio omiljen.

BORO DRAŠKOVIĆ: OGROMAN GUBITAK

Miša je bio veliki glumac i imao sam sreću da radim sa njim i na filmu i u pozorištu, i na televiziji i na Akademiji umetnosti. Moje najvažnije predstave su vezane za Mišu Janketića. Vrlo me je potresla ova vest. Veliki je gubitak za svakog gledaoca i svakog čoveka ko je radio sa njim i za našu umetnost u celini. Naravno i za našu zemlju, koju je on veoma voleo i kojoj je mnogo doprineo svojim radom.

BRANISLAV MIĆUNOVIĆ: ZBOGOM, ČASNI I DIVNI ČOVEČE

Zbogom jednom od najvećih jugoslovenskih glumaca 20. veka. Crna Gora se oprašta od Miše Janketića, a nosila ga je i nosiće ga u svom srcu jednako kao što je i on nju nosio u svom. Sa sigurnošću je bio posvećen tome da moraš znati gde ti je dom, da bi mogao da zagrliš i Crnu Goru, i Srbiju, i Jugoslaviju, i ceo svet. Njegov dom je bilo njegovo Tomaševo u Crnoj Gori. Učio sam sve to od njega, pored naših brojnih zajedničkih poslova u pozorištu. Zbogom, Mišo, časni, divni i najbolji čoveče.

FK PARTIZAN: VELIKI PARTIZANOVAC

Fudbalski klub Partizan se dirljivim rečima oprostio od Miše Janketića:

– Napustio nas je još jedan doajen srpskog glumišta i veliki partizanovac Miša Janketić. Sa ponosom je uvek govorio da mu je otac bio oficir i navijač našeg kluba. Rekao je da mu je upravo otac usadio u krv crno–belu boju. Neka mu je večna slava i hvala.

www.novosti.rs/

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *