“Zlatni lav” na plaži

Dodeljene nagrade 58. Bijenala u Veneciji. Priznanje paviljonu Litvanije

IMPROVIZOVANA plaža na obali kanala gde je smešten stari Arsenal i to u delu koji je nekada koristila italijanska mornarica, sa kupačima koji pevaju o sopstvenim strahovima, od onih banalnih koji se odnose na opekotine od sunca do globalnih, poput prirodnih katastrofa, donela je najviše priznanje ovogodišnjeg Bijenala u Veneciji – paviljonu Litvanije. Autori ovog “tablo vivana” koji se gleda sa balkona, a nosi naziv “Sunce i more (marina)”, su Lina Lapelite, Vaiva Grainite i Rugile Barzdziukaite.

Specijalno priznanje žirija pripalo je paviljonu Belgije. Umetnici Jos de Grujter i Harald Tis predstavili su se izložbom “Mondo kane”, koju pretežno čine mehaničke lutke: jedan deo njih je iza rešetaka, kao u zatvoru, dok centralni deo podseća na neki muzej narodne kulture. Priznanje im je, kako je obrazložio žiri, pripalo za duhovitost kojom su prikazali na nedovoljno prepoznate aspekte društvenih veza širom Evrope.

U kategoriji pojedinaca, učesnika izložbe “Da živite u zanimljivim vremenima”, po pozivu umetničkog direktora Ralfa Rugofa, nagradu Zlatni lav dobio je Amerikanac Arturu Džafi, za film The White album. Ova priča o ljudskoj sposobnosti da voli, ocenio je žiri, istovremeneo je esej, poema i portret, a bavi se i pitanjima rasne pripadnosti. Srebrni lav pripao je Harisu Epamimondi, poreklom sa Kipra, koji živi u Belgiji. On u svom delu koristi slike, objekte, tekst, formu i boju, kako bi se bavio odnosom ličnih sećanja i istorije.

ŽIRI kojem je predsedavala Stefani Rozental iz Nemačke, a u kome su bili Defne Ajas (Turska/Holandija), Kristina Kolu (Italija), Sunjung Kim (Koreja) i Hamza Volker (SAD) dodelio je ove godine i dva specijalna priznanja. Pripala su Meksikanki Terezi Margoles (živi i radi u Meksiku Sitiju i Madridu) i nigerijskom umetniku Otobongu Nkangi (živi u Antverpenu). Bord venecijanskog Bijenala na čelu sa Paolom Baratom, ranije ove godine objavio je da je Zlatni lav za životno delo pripao američkom veteranu Džimiju Durhamu.

Artur Džafa / Foto EPA

www.novosti.rs/

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *