Slađana Belko – Gringa na ostrvu

GRINGA NA OSTRVU


– Pustio sam te više od pola godine. Dosta je bilo ovog igranja. Mačke i miša.
-?!?
– Video sam objavu o Mileni i Petru.
-?
– Znao sam da si otišla na ostrvo.
– !
– Bilo je pitanje samo koje. Ali Bogu hvala i FB identifikaciji.
– A ja pomislila da ćeš čuti vetar u borovima.
– O, pa ti umeš i da govoriš. Ne samo da pišeš.
– Umem ja i da pišem.
– Vidim. I čekam kad ćeš da objaviš platane.
– Njih sam mislila da sam isekla. Priču iscepala, obrisala. Ali ne vredi. Uvek na keju čujem košavu kako zviždi kroz njih dom grabimo uzbrdo ka Gardošu. I ovde na grčkom ostrvu ja čujem njihov huk. Sa vrha brda kod crkvice ja ne vidim jedrenjak, meni se priviđa naša šiklja.
– Znam. I ja nisam od tada oljuštio ni jednu narandžu. Bobice nara sam kupovao već očišćene. Sok se pije samo kad curi niz bradu i sklizne do pupka.

…..

– Otkud to ime Gringa? Ko ti ga je dao?
– Niko zbog koga treba da brineš.
– A parter?
– Ja ne pitam za Badnje veče i Uskršnji doručak.
– Prijatan ti doručak. Nisam našao pravi nar.

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *