Dylan Horman – Ovo nije ljubavna pesma

Ovo nije ljubavna pesma

Ovo nije ljubavna pesma
Ovo ja govorim svom psu
O vremenu kada su mi na grudima
Cvetala polja divljih ruža.
O danima kada su livade krišom
Ulazile kroz prozor
I mirisima trave pokrivale
Tanke tragove tvojih prstiju na mom licu
Što nestajaše jutrom.

Ne
Ovo nije ljubavna pesma
To ja samo krečim kuću
U boje koje najviše voliš
U boju tvoje kose
U boju tvojih stopala
U boju kapi vina sa tvoje bluze.
To ja samo umačem četku
U rđu koja se sakupila
Na mojim usnama.
To ja samo pišem tvoje ime po zidovima
Da ga ne zaboravim
Pre nego što ga severac divlji ne osuši.

Nije važno koliki će talas
Reka poneti kroz šume
Kad svaki će se razbiti na kraju
O kamen koji čeka negde na
Rubu starosti.
Nije bitno koliko te volim
Ili koliko sam te voleo.
Ne postoji velika
Ni mala ljubav.
Sve su one iste na kraju
Dok polako se gase u tvojim očima
Što se konačno sklapaju.

Ne
Ne pišem ljubavnu pesmu
Po žutim poljima pšenice.
Ona se ne vuče okačena
O rep moga brata
Moga vola.
To ja izvodim njega u pašu
To ja njemu pričam o mladosti
To ja moga vola skidam sa stola.

Nije ovo ljubavna pesma
Koja curi iz stare kofe
Na dno bunara.
Ovo ciči stari lanac
Dok me vuče dole
Ka utrobi majke
Gde me čekaju sve one dečije glave
Što mi nikad nisu zaspale na stomaku.

Nije bitno koliko je jak vetar
I povetarac
I onaj jaki
Ugasiće sveću iznad glave
Dok mi bude mamio redak osmeh
Premeštajući dukate po džepovima
Zapljunute za na oči.

Nije važno koliko sam te voleo
Sve dok ti godine nisu popile pamet.
Ne postoji velika i mala ljubav.
Sve te ljubavi mogu da stanu
U tvoje oči na kraju
Dok ih budeš sklapala za navek.

Dylan Horman

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *