Alfred Tennyson – Letnja noć

Letnja noć

Sad nit grimizna spava, tako bela;
il se talasa čempres kraj Palate,
il miga zlato u krstionici:
svitac se budi, probuđen u meni.

Sad beli paun kao duh se spušta,
kao duh da je, svetluca u meni.

Sad leži zemlja čvršćena zvezdama,
i sva su srca otvorena meni.

Sad klizi tihi meteor, putuje
svetleća brazda tvojih misli k meni.

Sada nabira ljiljan svu slatkoću
i sneno klizi prema dnu jezera.
Svijte se, moji najdraži, tonite,
izgubite se na mom dnu, u meni.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *