Horhe Luis Borhes – Čuvar knjiga

Čuvar knjiga

Tamo su vrtovi, hramovi i opravdanje hramova
stroga muzika i stroge reči,
šezdeset i šest heksagrama,
obredi koji su jedina mudrost
što je nebo podari ljudima,
raskoš onoga cara
čiju je vedrinu odrazio svet, njegovo ogledalo.
Tako su polja rađala plodove,
a reke ostajale u svojim koritima,
ranjeni jednorog koji se vraća da najavi kraj,
tajni večni zakoni,
muzika sveta;
te stvari ili sećanje na njih su u knjigama
koje čuvam u kuli.

Tatari dođoše sa Severa
na malim kosmatim ždrepcima,
uništiše vojske
koje Sin neba posla da kazni njihovu bezbrižnost,
podigoše vatrene piramide i klaše,
ubiše grešnika i pravednika,
ubiše okovanog roba što čuvaše vrata,
zloupotrebiše i zaboraviše žene
i krenuše prema Jugu,
nedužni kao grabljive zveri,
svirepi kao bodeži.
U sumnjivoj zori
otac moga oca spase knjige.
Evo ih u kuli u kojoj obitavam,
podsećaju me na dane koji pripadahu drugima,
tuđe i drevne.

U mojim očima nema dana. Police su
odveć visoke i moje godine ih ne dostižu.
Milje prašine i sna opkoljavaju kulu.
Zašto bih se zavaravao?
Istina je da nikad nisam znao da čitam,
ali tešim se mišlju
da su mašta i prošlost već isto
za čoveka jučerašnjeg vremena
koji posmatra ono što je bilo grad
a sada se opet u pustinju pretvara.
Šta me sprečava da sanjam da sam nekad
odgonetnuo mudrost
i brižljivom rukom nacrtao simbole?
Ime mi je Hsijang. Čuvar sam knjiga
koje su možda poslednje,
jer ništa ne znamo o Carstvu
i Sinu neba.
One su tu, na visokim policama,
bliske i daleke u isti mah,
tajnovite i vidljive kao zvezde.
Tamo su vrtovi, hramovi.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *