Leo Martin, Vojkan Borisavljević i Milan Anđić o sećanju na Svetislava Vukovića. Osam sati u studiju vodio “Vreme sporta i razonode”

SVETISLAV Sveta Vuković bio je čovek uvek nasmejan i spreman na šalu, a spreman i da sednemo i ozbiljno radimo. Tako su nastali moji hitovi “Odiseja” i “Ja te volim”, zahvaljujući, pre svega, izvanrednim stihovima koje je Sveta pisao. Ova dva teksta su najviše uticala na moju karijeru, a to su, po mom mišljenju, i njegovi najlepši tekstovi, uključujući i njegovu pesmu “Ljubav je samo reč” – sa setom se priseća Leo Martin, velika zvezda jugoslovenske muzičke scene šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, koji je Vukovića upoznao preko sada pokojnog Predraga Kneževića, urednika emisije “Vreme sporta i razonode” koju je kasnije preuzeo, Sveta.

Čuveni voditelj Radio Beograda Svetislav Sveta Vuković, koji je preminuo u 83. godini, nije ostavio neizbrisiv trag samo u svojoj profesiji, već i u srcima ljudi sa kojima je radio i sa kojima se družio. Leo Martin kaže da ga je veoma potresla vest o odlasku dragog prijatelja i saradnika.

– Kada je počela moja saradnja sa Vojkanom Borisavljevićem, češće sam se viđao i sa Svetom. Poslednji put sam se čuo s njim pre godinu dana kada smo se dogovarali za neke tekstove. Svetislav Vuković je bio divan čovek i bila mi je čast i zadovoljstvo sarađivati sa njim. Mnogo ljudi je sarađivalo sa njim i svi su bili zadovoljni, a ja posebno. Slava mu i hvala mu!

I Vojkan Borisavljević, proslavljeni kompozitor i dirigent, pamti Vukovića kao izuzetnog čoveka koga su, ističe, karakterisali ljudska toplina, intelekt i sjajan glas poznat iz brojnih radijskih i televizijskih emisija.

– Sa Svetom sam imao vrlo lepu saradnju, koja je počela 1973. godine, kada je on bio spiker u Radio Beogradu, a radio je i tekstove za zabavnu muziku. Tada je napisao stihove za moje tri najbolje pesme, “Ljubav je samo reč”, “Odiseja” i “Ja te volim”. Inače, “Ljubav je samo reč” je jedina pesma koju sam napravio za Zdravka Čolića, nastala u jednom dahu, zahvaljujući Svetinom izuzetnom tekstu koji me je na pravi način inspirisao. I posle toga mi je često pisao tekstove na koje sam kasnije radio muziku, među kojima i za numeru “Kako ti je ime devojčice”, za Mikija Jevremovića. Ali, prethodna tri su ostala zapamćena kao primeri izuzetnih tekstova i kvaliteta koji je ta muzika imala u tim zlatnim sedamdesetim godinama. Te pesme su i danas popularne i izvode se u originalnim verzijama i u mnogim obradama – s ponosom ističe Borisavljević, koji je Vukovića upoznao kada je, još kao gimnazijalac, radio kao muzički saradnik u Radio Beogradu.

U to vreme sa Svetom je radio i Milan Anđić, sportski novinar u penziji, koji ga pamti kao svestranu radijsku ličnost.

– Ne zna se da li je bio bolji spiker ili voditelj, neobično predan i odan poslu i pun energije. Dešavalo se da po osam sati ne izlazi iz studija, jer je “Vreme sporta i razonode” počinjalo u 13 sati, a raspored utakmica bio je od 14 do 19. Sve bi to Sveta izdržao u studiju, a mi reporteri, Marko Marković, Jordan Ivanović i ja, javljali smo se sa utakmica. Bio je dostojanstven i uporan u želji da sačuva čistotu i ugled Prvog programa, profesionalac za desetku, suvo zlato Radio Beograda! Kad god je trebalo da se pročita nešto značajnije, ili da se snimi za fonoteku, bilo na Prvom, Drugom ili Trećem programu, zvali su Svetu da to uradi – kaže Anđić, koji nam otkriva da je retko viđao čuvenog voditelja otkada je otišao u penziju. – Kao i mnogi naši zajednički prijatelji, bio sam začuđen što se nije više pojavljivao u javnosti, jer Sveta je bio čovek koji je voleo ljude. Posle 5. oktobra 2000. godine, kada se penzionisao, pomalo ogorčen i ljut, Sveta se duboko povukao u neki svoj svet i zatvorio u sebe – seća se Anđić. Na kraju, ne propušta da naglasi da je Vuković bio neobično ponosan na svoje tri ćerke, najstariju Oliveru, kao i na bliznakinje Kristinu i Katarinu.

Leo Martin

“ODISEJA” PO NARUDžBINI

KAKO je nastala legendarna “Odiseja”, za koju je muziku, na Svetine stihove, komponovao Vojkan Borisavljević?

– Jedan Grk je poručio pesmu od Svete i mene za Međunarodni muzički festival u Atini. Zanimljivo je da nju nije prvo otpevao Leo Martin, već Boba Stefanović, jer je Leo tada bio u Nemačkoj. Demo snimak smo dali Grku, ali nažalost nisu nas primili, a pesma je ostala. Prijavili smo je za Opatijski festival, ali tada je Boba otišao na dugu turneju u Sovjetski Savez, pa je Leo otpevao “Odiseju”, ali se ni on iz nekih svojih razloga nije pojavio na festivalu. Međutim, pesma je ostala kao veliki hit i zapravo je obeležila karijeru Lea Martina – seća se Vojkan Borisavljević.

GOL, GOL, GOL!

MILAN Anđić nam je ispričao da je legendarni sportski komentator Radivoje Marković, u godinama posle rata, 1945, sa Terazija i Trga republike, uživo prenosio narodne mitinge i govore najviših rukovodilaca.

– Zatim se pedesetih godina potpuno posvetio sportu, prenosio je i Olimpijske igre 1952. godine, zajedno sa Hrvojem Macanovićem iz Zagreba, kada smo igrali sa Rusima u Helsinkiju. Ideju za špicu emisije “Vreme sporta i razonode”, Radivoje i Sveta su dobili slušajući italijanske i južnoameričke sportske emisije, i, dosetili su se da iz nekog Markovićevog prenosa izdvoje, sada već čuvenu rečenicu, “Gol, gol, gol!” – seća se Milan Anđić.

Vojkan Borisavljević

GDE SI SAD

Teško je kad nas nema, kad se ode
i zato proklinjemo staze što nas odvode
Kad prve kiše dođu, pitam se u noćima
bez zvezda tražim
te nijedno pismo,
ma nijednu reč da l’
si uz mene mlada sad
Bez tebe sad
ja sama čekam jutra
a svako novo sutra
k'o more je bez dna
A ti si brod
što jednom kada
krene zaboravlja na mene zaboravlja
na sve što bilo je
Teško je, al’ mi ćemo to moći sad ćemo
se zagrliti,
oprostiti i poći