Slađana Belko – Kad te vole obojica

Kad te vole obojica

Razgovor ispred Đurine kuće dok slušaju grupu Đerdan.
Zapravo on sluša, a ona žicka cigaru.
Jesen, sedamdeset i neke…

– Ma ko još može da voli Bijelo dugme pored ovih pesama?
– Šta je bre tebi, jesi li normalan, ovo su sve neke babe, a Dugme je Dugme.
– Da, ali slušaj ih kako miluju. Stvarno vezu..
-Ma nemaš ti pojma. Imaš jednu cigaru?
– Na. A ne bih trebao da ti dam.
– A ja ne bih trebala da uzmem. Zakloni mi plamen da upalim.
– Pobegla si iz škole?
– Nisam, nismo imali zadnji čas.
– Ne laži, vidiš da nema nikog u kecelji.
– Pa šta iako jesam, znam matematiku i imam već zaključenu ocenu.
– Verovatno dvojku.
– Ne, nego peticu.
– E, peticu iz matematike, a voli Dugmiće.
– Pa ja bar umem da računam i računam da će biti najpoznatiji bend u Jugi.
– Ma nema šanse.
– Nemaš ti pojma. I šta ti radiš kad ne voliš Dugme?
– Novinar. A imam li ja šanse?
– Za šta?
– Da dobijem tvoj broj telefona?
– Imaš. Piši: 436 187
– A gde taj broj zvoni?
– Na Slaviji.
– Dobro i ja baš idem u tom pravcu.
– ???
– Do Pravnog,
– Šta ćeš tamo?
– Pa, studiram.
– Zar ti nisi novinar?
– Jesam, ali studiram prava.
– Bez veze.
– Šta? Što sam novinar ili student?
– I jedno i dugo. Obojica ne volite Dugme!
– Ali,možemo da te poljubimo. I volimo. Obojica.

 

Rukopis… sedamdesete

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *