Slađana Belko – Kraljev govor i jabuke

…..

Kraljev govor i jabuke

Dečaci u predškolskim danima. Radoznali, sramežljivo ljubopitljiv, usamljeni… Otac despot, majka mučenica… Noćima slušaju majčine uzdahe, jecaje ugušene jastukom, ponekad, retko i kratko njeno: – Jače, hajde sad, to – i onaj teški huk… iskašljavanje, zvuk zipo upaljača i grgoljanje votke ispijane direktno iz flaše.
Taj njen muk svima će sutradan doneti muke, majka će opet biti kažnjena.
– Kako ona može i sme da uživa kad se on muči da im svima zaradi parče hleba -, urlao bi otac, tukao bi otac sve oko sebe a on i brat bi se kao pilići svijali kraj njenih nogu.
Jecajući trio. Slane suze padaju na kvrgave glave, ošišane na keca, poneka slina neubrisana rukavom haljine od zenane, krv iz uglova usana isečenih teškim pečatnjakom sa očeve desnice i njen muk pretvori se u njihovo mucanje. Mati pevuši okrvavljenu uspavanku, isečena, ponižena, dečaci pevaju prateće glasove. Očekujući basove. I više ne izgovaraju ništa bez muke. Reči im zastaju u jabučici. Od jabuke.
Iste one crvene koju je jednog dana pijani otac nabijao majci u grlo.
– Na, jedi kučko, najedi se, da Bog da ti poslednje bilo. Crkni kujo….
Obojica mu skaču na leđa vukući ga za rukave, otimajući majku ispod nakovnja o koji udaraju njegove pesnice. Otac ih otresa s grbače i ostatke nepojedene jabuke nabija u njihova mala ustašca. Guše se, krkljaju ali majku ne daju. Zato umiru reči. Slova se guše u jabučnom soku, ostaje praznina i tišina.
……….

Kada je mnogo godina kasnije gledao „Kraljev govor“ spremajući svoj prijemni na akademiji, pevao ispitna pitanja i smišljao fake odgovore koje će iscrtati nemucajući, pitao se da li je i stari kralj voleo jabuke.

……….

iz rukopisa u pripremi

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *