Anđela Čelebić – Stihija

STIHIJA

U adresaru
nezbrinutih uspomena
Romul nije ubio Rema
a vertigo u mojoj glavi
prestao je da vrti crne pjesme

Na zidnom satu
Otkucalo je pet do insomnije
Tad nebo raspori
glas crkvenog zvona:
Had nije u zemlji već u ljudima

I dok sam lutala ulicama Kalifornije
prljavih čizama i mokre kose
nozdrve su prestale da liče
na okrvavljeni mraz

Prepodobni, ja dumaju…*
Radije bih bila prah koji luta
bezdanom
Nego provela još jednu noć u sobi
jer demoni znaju
kako funkcionišu brave

U delirijumu Miholjskog ljeta
naše rasplamsane aure
skidaju veo nevjesti sa lica
dok Cerera briše sukrvicu
rastrgnutim amblemom

ČELEBIĆ ANĐELA
_____
*Преподобный, я думаю… – Prepodobni (svešteniče), ja mislim…

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *