Kulturni dnevnik – Bilo jednom u Holivudu

Nekoliko meseci nakon svetske premijere u Kanu, u bioskope je stigao deveti film kultnog Kventina Tarantina. Sto miliona dolara vredan „Bilo jednom u Holivudu“ nudi minuciozno i vizuelno nadahnuto oživljavanje holivudskog miljea s kraja 1960-ih, kao i defile poznatih lica, među kojima su Leonardo Dikaprio, Bred Pit, Margo Robi, Al Paćino, Kurt Rasel i mnogi, mnogi drugi.

Narativ donosi smesu istorijskog i fiktivnog. Stvarni događaji su ovde samo polazište na koje reditelj kalemi vlastite popkulturne fascinacije i lične fetiše. Film je zato krcat omažima Holivudu šezdesetih i evropskom žanrovskom filmu, ali sve te posvete veoma brzo postaju same sebi svrha. Baveći se detaljima, Tarantino kao da zaboravlja na celinu.

Nakon veoma nasilnog i zbrzanog raspleta zguranog u dvadesetak minuta, završna scena donosi poentu, ali to je prekasno i premalo. Nakon gotovo dva i po sata ekspozicije, kraj više podseća na crnohumornu dosetku nego na iole relevantno dramaturško zaokruženje onoga što je tako dugo građeno i uspostavljano.

„Bilo jednom u Holivudu“ je već polarizovao gledaoce pošto recepcija ovog filma zavisi iskljućivo od toga da li ste spremni ili ne da tolerišete rediteljev megalomanski ego i njegovo insistiranje da ugodi samom sebi. Vremena su se očigledno promenila: Tarantino je nekada snimao filmove za sebe i za publiku, a sada ih pravi isključivo za svoj ćef. Može i tako, naravno, ali se u tom neumerenom samopovlađivanju gubi na usredsređenosti i snazi.

Đorđe Bajić

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *