Marina Abramović: Nemam vremena da budem zvijezda

Marina Abramović govori za naš list o umetnosti, performansima, popularnosti…

NA svih pet spratova, tačnije hiljadu i po kvadratnih metara, Muzej savremene umetnosti ugostiće veliku evropsku retrospektivnu izložbu Marine Abramović – “Čistač”, koja će posle Stokholma, Humlebeka, Osla, Bona, Firence i Toruna, u njenom rodnom Beogradu, biti otvorena 21. septembra. Poslednji put samostalno, ovde je izlagala 1975. sa druge strane Ušća – u Salonu MSU.

Povodom povratka na mesto odakle je pre pola veka zakoračila na umetnički put koji će je odvesti na vrh sveta, osećanja su joj, kaže, pomešana.

– To je miks nostalgije i uzbuđenja – objašnjava, za “Novosti”, globalno slavna umetnica performansa. – Osećam se kao da je ovo nešto čemu se već dugo vremena nadam i sećanja me preplavljaju, ali u isto vreme se osećam i kao novi umetnik koji prvi put izlaže u tako velikom prostoru i ne mogu da obuzdam nervozu i anksioznost.

* Već ste se javno obratili mladoj generaciji u Srbiji, koju očekujete na svojoj postavci, a kakvu bi poruku, uoči otvaranja, uputili starijima, onima koji se sećaju vaših početaka i radova u Studenskom kulturnom centru?

– Nadam se da će doći. U mojoj generaciji ima onih koji su se borili i rasli sa mnom, onih koji su me gledali kako odrastam i pomagali mi na mom putu, kao što je Ješa Denegri koji je bio sa mnom od samog početka i koji je jedan od kustosa ove retrospektive. Bilo je naravno i onih koji su navijali za moj neuspeh. Ova izložba je za sve njih. Kao umetnik ne mogu zaustaviti taj osećaj da je ova izložba u nekom pogledu i moje dokazivanje svima onima koji su u mene sumnjali. Ali zaista, najviše od svega me uzbuđuje to što ću svoj rad podeliti sa mladima, pogotovu onima koji možda prolaze kroz iste borbe kroz koje sam i ja prolazila kada sam tek počinjala. Želja mi je da upravo njima pokažem da kroz težak rad i istrajnost možete dokazati da ste u pravu.

* U poslednjih 50 godina performans je od marginalne, postao umetnost “glavnog toka”. Da li ste se u tom kontekstu i vi menjali? Da li se osećate kao zvezda?

– Ne osećam se kao zvezda. Umetnik, a pogotovu umetnik dugih performansa, nikada ne može biti zvezda. Sve oči su na vama tokom performansa, ali vaš dodir sa sopstvenim egom mora nestati ako želite da performans bude iole dobar. U umetničkom stvaralaštvu nema mesta za ego i “ja sam zvezda” ponašanje. Dokle god ja i dalje stvaram, nemam vremena da budem zvezda.

Foto EPA

* Ono što radite opisuju i kao umetnost vere, ranjivosti, povezivanja, prepuštanja. Da li su ti elementi uvek u harmoniji, ili neki od njih u pojedinim radovima postaje dominantniji?

– Uvek postoji balans, ali umetnički performans je takođe po prirodi nepredvidiv. Radi se o podeli energije između publike i umetnika i tokom dugih performansa uvek postoje momenti kada energija vuče na jednu ili na drugu stranu. Ali jedno ne može bez drugog. Tamo gde su veza i povezanost, tamo mora biti i vere, a tamo gde je vera, tamo su i prepuštenost i ranjivost.

The hero, 2001. Foto: TheMahler.com

* Često naglašavate kako su tri najveća straha ljudske vrste, strahovi od smrti, bola i patnje. Kako svojom umetnošću pomažete ljudima da ih prevaziđu?

– Nadam se da gledajući moje performanse, pogotovu one u kojima se borim protiv mojih strahova, ranjivosti i bola, ljudi mogu naći snagu i reći: “Ako ona može, mogu i ja”. Ono što ja zaista stvaram dok radim performans je jedan siguran prostor sa publikom, u kom mogu svoju energiju preneti njima i oni, zauzvrat, ako se osećam slabo, mogu mene nahraniti svojom. To je zajedničko prevazilaženje i suočavanje sa svim stvarima sa kojima nam je teško da se suočimo u našim privatnim životima.

Stromboli III Volcano, 2002.Foto Paolo Kanevari

* Istinski umetnik, prema vašem mišljenju je onaj koji je spreman da zakorači na nepoznatu teritoriju. Da li još imate smelosti da preuzmete taj rizik?

– Apsolutno. Sa svakom pobedom, ili sa svakim prevaziđenim strahom, još strahova se razotkrije. Značenje života se pronalazi u konstantnom prevazilaženju i svakom pokretu napred. Ja stalno radim na nečem novom i nalazim nove izazove za sebe, i načine na koje mogu izraziti to što sam naučila, kao i ono što tek treba da naučim. Sada radim dva vrlo različita projekta. Prvi je opera, koja se zove “Život i smrt Marije Kalas”, koju režiram i čija će premijera biti u aprilu 2020. u Minhenu, drugi je izložba novih radova za Kraljevsku akademiju umetnosti u Londonu.

Relation in space, 1976. Foto Jap de Graf

* U sadašnjem svetu u kom svi nekud žurimo i neprestano koristimo nove tehnologije, gubimo i kontakt jedni sa drugima. Vaša preporuka je da usporimo i vratimo se jednostavnosti. Kako?

– Moramo naći ravnotežu. Čula sam da danas postoji trend potpunog apstiniranja od tehnologije. To takođe nije dobro. Moramo razumeti da postoji puno lepih stvari koje nam je tehnologija donela, povezala je ceo svet kao nikada pre, ali to, kao i sve ostalo što nas čini srećnim i izaziva emocije sreće je nešto što se može lako zloupotrebiti i čemu onda robujemo, na neki način. Povratak nečemu prostijem, za mene znači uspostavljanje ravnoteže između iskrenih i prirodnih ljudskih veza, empatije i svesti i beskonačnim skrolovanjem i traganjem za naletom endorfina.

The Artist is present, 2010. Foto Marko Aneli

ČAŠA HLADNE VODE

* A U NAŠOJ kulturi, nekom ko se uzbudi, kažemo da popije čašu hladne vode. Kako to može da se primeni na vaš čuveni eksperiment, kojim širom sveta, upravo na primeru ispijanja čaše hladne vode, podučavate ljude kako da budu prisutni?

– Da, te stvari se zaista mogu povezati. Svrha moje vežbe je upravo to, da nas uspori i da nas natera da se vratimo u sadašnjost, dišemo i budemo prisutni, umesto što jurcamo mislima u budućnost. Ova vežba se može koristiti kao kratka meditacija. Način na koji se možete vratiti vašem pravom ja i ravnoteži bića koja se nalazi samo u sadašnjosti.

AAA-AAA, 1978. Courtesy of the Marina Abramovic archives

Rhythm 5, 1974. Foto: Nebojša Čanković

The cleaner, 2017. Foto: Marko Aneli

www.novosti.rs

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *