Akademik Miro Vuksanović o svojoj dvadesetoj knjizi “Danonoćnik 2”. Sažetost je postala mera čitanja u današnjem vremenu

AKADEMIK Miro Vuksanović objavio je “Danonoćnik 2”, svoju dvadesetu knjigu, u izdanju “Pravoslavne reči” iz Novog Sada.

Poznat je Vuksanović u srpskoj književnosti kao pisac koji svoje romane i druge radove sastavlja u fragmentima. Ti fragmenti su istovremeno i samostalni i u celinu povezani. Takav postupak autoru je doneo najveća književna i druga priznanja. Poznato je, takođe, da Vuksanović, koji je i pokretač Kritičkog izdanja dela Ive Andrića, posebnu pažnju daje “Znakovima pored puta”. Zato su njegove knjige “Danonoćnik” (Beograd, 2014) i upravo objavljeni “Danonoćnik 2” obeležene u književnoj kritici kao “dela koja se vide u Andrićevom ogledalu”.

– Jeste u središtu moje poetike reč kao “glavni junak”, ali isto tako jeste i napor da što više kažem na što manjem prostoru – kaže, za “Novosti”, Vuksanović. – Sažetost je mera savremenog čitanja, jer najviše odgovara brzini življenja koja nam je namenjena. Zbog poslova koji idu uporedo i zbog istine da sadašnji čovek nema dovoljno vremena za obilate knjige i romane u ciklusima – volim kratke i guste iskaze. Oni su nam sada više no ikad sasvim primereni.

Svoj književni rad, dodaje Vuksanović, podešava i prema sebi i prema drugima:

– Čitam svakodnevno, ali ne pišem svakodnevno. Imam među “dežurnim” knjigama prvo izdanje Andrićevih “Znakova” iz 1976. Otud se okrepljujem često, na mah, gde se knjiga otvori. Takvim čitanjem održavam i kondiciju za pisanje i sklonost rečenicama koje imaju pamet. U tome je Andrić velika podrška. Inače, malo je ljudi koji nemaju potrebu da ostave trag o onome što vide i doživljavaju, da kažu “šta sanjaju i šta im se događa”.

Njegove “danonoćne beleške”, koje polako i postepeno doterujem kako ističe, nisu dnevnik, ne donose “dnevne” činjenice, nisu dokumentarne, a opet u njima nije ništa izmišljeno.

– Tu prosejani život postaje literatura.Osmišljava se i pokazuje na drukčiji način. Takva svedočenja odaju i mene i ljude oko mene, i mnoštvo pojava, nekadašnjih i sadašnjih. Važno je da sve bude raznovrsno i zanimljivo, da nije zamorno, a da je u rasponu od izreka, osvrta i kratkih priča do malih eseja, komentara, intimnih detalja. Hoću, dakle, da nagovestim a ne da doreknem, da što više ostavim čitaocima, da ima ponešto za svakoga od njih.

BROJEVI

MOJ “Danonoćnik”, pod imenicom kakvu dosad nismo imali, nastaje spontano, prirodno, sam od sebe, kako šta važno dođe, pod brojevima, dosad od 1 do 1.362, u nastavcima, u dvema objavljenim knjigama koje čine jednu, međusobno i sa onima što će im se pridružiti ako bude srećne ruke – kaže Vuksanović.