Slike u kojima se duša odmara – Ljuba Popović

Velika retrospektivna izložba Ljube Popovića (1934-2016) od sledeće srede u galeriji SANU

CELO jato asocijacija na velika imena sleće na nas kada gledamo Ljubine slike. Od toga nam se zamračuje nebo i mi osećamo kako smo uvučeni u jedno vanvremensko stanje u kom se prošlost meša sa sadašnjošću, a ovu sagledavamo kao mogućnost svetlije budućnosti. Ovo je svojevremeno zapisao slikar i kritičar Aleksa Čelebonović, o delima Ljube Popovića (1934-2016), čiju će retrospektivu u Galeriji SANU, sledeće srede 4. septembra, u 19 časova, svečano otvoriti predsednik Akademije Vladimir S. Kostić.

Retrospektiva jednog od najznačajnijih slikara srpske, ali i francuske likovne scene, čiji se radovi nalaze u prestižnim muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama širom sveta, a na koju se tako dugo čekalo, trebalo bi da pruži uvid u celokupan njegov opus. Pred publikom će se naći četrdeset pet dela, uglavnom velikih formata, iz svih stvaralačkih mena – beogradskog perioda, prvog pariskog perioda, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, novog milenijuma.

Svojevrsni prolog postavke, čiji su autori istoričar umetnosti Nikola Kusovac i Slavica Batos, slikareva supruga, biće monumentalni, osam metara dugački triptih “U čast Džejmsu Džordžu Frejzeru” nastao između 1976. i 1978. godine. Reč je o tri platna koja su po želji arhitekte Sava centra spojena u celinu, i postavljena na glavni zid svečane sale, gde su ostala do privatizacije ovog zdanja. Triptih je sada u vlasništvu Moderne galerije Valjevo.

Uz triptih, u Galeriji SANU će stajati slika “Molitva ili Ključ univerzuma”, koja je posle prvog izlaganja u Njujorku, 1974. ušla u jednu privatnu kolekciju, i više nije javno pokazana. Istom periodu pripadaju i slike “Lepotica dana” i “Kosmička svest”.

Većina slika iz beogradskog perioda nastala je dok je živeo i radio na vrhu jedne višespratnice – “Čuvar kupole”, “Zelena slika tavana”… i na njima dominira ljudska figura, često izbrisanog lica, nepokretna i zarobljena u prostoru ispunjenom zebnjom. Dva manja platna s početka šezdesetih (oba bez naziva) pronađena su neposredno pred Ljubinu smrt, pa će ovo biti njihovo premijerno prikazivanje.

Foto Privatna arhiva

Slike kojima je Ljuba počeo da stiče renome u Francuskoj, uz dva ili tri izuzetka, nastale su sedamdesetih godina, a u prvom planu imaju često zavodljive ženske figure sa naglašenim seksualnim obeležjima. Na platnima iz osamdesetih počinje da se uočava ledeno plavi tonalitet, mestimično uobličen u staklaste arhitektonske forme, a pojavljuju se i prvi veliki pejzaži u kojima su ljudske figure sićušne ili ih uopšte nema.

“Čuvar kupole” (1958)

IMAGINACIJA ON jezdi morima imaginarnog sa natprirodnom posadom i poziva dobronamerne gledaoce da se ukrcaju kao putnici. Oduvek voli da slika velike formate, koji od njega zahtevaju po šest ili više meseci rada, kako bi putovanje trajalo što duže i proizvelo iznenađenja koja će ostaviti neizbrisive tragove u njegovom slikarstvu. Ovo je o Ljubi zabeležio jedan od najboljih poznavalaca nadrealizma, francuski mislilac Saran Aleksandrijan.

Za dela nastala devedesetih godina prošlog veka, u kojima se erotizam protkan nežnošću i lepotom meša sa predstavama zla, ružnoće, haosa i smrti, sam umetnik je govorio da pripadaju “crnom romantizmu”. Poslednji etapu umetničke i životne staze (posle 2000. godine) čine slike na kojima su suprotstavljeni svetlost i sila mraka. Na njima se pojavljuju džinovske glave sa razjapljenim ustima, koja simbolizuju “usta pakla” i gutaju sićušne ljudske prilike.

Postavku umetnika čija je internacionalna karijera obeležena samostalnim i kolektivnim izložbama u Parizu, Briselu, Njujorku, Ženevi… kao i izlaskom trinaest monografija, pratiće i prikazivanje filma o Ljubi, francuskog autora Mišela Lansloa. Posetioci, koji će na izložbu ulaziti iz Knez Mihailove ulice, kretaće se od poslednjih ka prvim radovima Ljube Popovića.

– Poverio mi je jednom prilikom da je, u prvom periodu stvaralaštva, svoje unutrašnje jeze, nevolje i mučnine ugrađivao u slike i da ih je to svakako opterećivalo – piše u katalogu jedan od autora izložbe i slikarev prijatelj Nikola Kusovac. – Promena se desila kada je osetio da mu slike pružaju utočište i spas, kada je počeo da kreira prostore “u kojima se duša odmara”.

A sam Ljuba Popović verovao je da slikarstvo ima moć otkrovenja, da je muzika za oči i da bez slika, zapravo ni njega nema.

Slavica i Ljuba, Foto B. Arsenijević Maki

IZUMEO NOVA PRAVILA

UBEĐEN da je ljudska misao sposobna da u bilo kom trenutku pripoji nove teritorije, koje mogu izmeniti kako okosnicu njegovih verovanja tako i razloge njegovog pragmatizma, Ljuba ne sastavlja iznova leš našeg filozofskog nasleđa, već izumeva nova vizuelna pravila ne bi li odneo pobedu nad lingvističkim ograničenjima naše spoznaje uopšte, misao je francuske kritičarke An Tronš, iz monografije objavljene 1981.

“Plava maska” (2009-2010)

RETROSPEKTIVA U VELIKIM FORMATIMA

LjUBA nije bio od onih slikara koji koriste i najmanju priliku da se predstave publici – otkriva, za “Novosti”, Slavica Batos, slikareva supruga i jedan od autora retrospektive. – On je smatrao da izložbe treba praviti kad se skupi dovoljno novih slika ili kad može da se osmisli neka tematska celina. Kad se radilo o retrospektivama, smatrao je da bi njegov rad trebalo da bude prikazan isključivo kroz velike formate, a ne da se nagomilava sve ono čega organizator može da se dokopa. Toga smo se i ovde držali. Slike su uglavnom velikog formata i nisu stešnjene jedna uz drugu. To je Ljubi bilo važno, da slike “mogu da dišu”, da svaka može da se zasebno i na miru kontemplira.

www.novosti.rs

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *