Dejvid Linč – Genijalni um svestranog umjetnika

9

Apstraktno, nadrealno, mistično, uznemirujuće, psihodelično, poetično + fotografija, film, slikarstvo, muzika, arhitektura = Dejvid Linč.

Ova jednačina ukratko predstavlja opus stvaralaštva Dejvida Linča. Međutim, da bismo stvarno razumeli njegov rad, njegovu ideju i pogled ka bilo čemu, potrebno je malo detaljno zaroniti u njegove slike, fotografije, skulpture, instalacije, kompozicije i, pre svega, filmove.

Prvi dodir je imao sa slikarstvom, s obzirom na to da je studirao na Akademiji za umetnost u Pensilvaniji gde je i režirao svoj prvi animirani kratkometražni film pod nazivom Six Men Getting Sick (1966) u kojem je koristio svoje crteže kao pokretne slike.

Svoj debi u snimanju dugometražnih filmova je imao sa filmom Glava za brisanje iz 1977. (Eraserhead) u kojem je odmah pokazao svoju naklonost ka nekonvencionalnim, potresnim sadržajem i eksperimentišući kako sa ljudskim telom tako i njegovom dušom.

Linč je opčinjen anatomijom našeg bića. Našom nesavršenošću i krhkošću.

Njegove fotografije obiluju aktovima nagog ženskog tela. Akteri na slikama i asamblažima su deca u zastrašujućim situacijama i apsurdnim svirepostima. On nas podseća na surovu realnost u nerealnim prikazima. Mi smo nesavršena bića. Lutke bačene u svemir.

Celokupnim radom stvorio je svoj autentični stil i žanr: Lynchianžanr. Primer je, putokaz i uzor mnogim stvaraocima.

Jedna od najboljih primera je serija Tvin Piks (Twin Peaks) iz 1990. godine koja je postala televizijski fenomen i koja je uticala na mnoge kasnije serije kao i na sam žanr kriminalistike i trilera. Bila je revolucionarna i promenila je pravac televizije.

U njegovim filmovima je teško razaznati realnost od iluzije, uvek na granici sna i jave koji se preklapaju ostavljajući nas u nedoumici i zbunjenosti, čineći nas da preispitamo sve što smo videli i osetili tokom gledanja.

Čineći nas voajerima svoje duše, tražeći da istražimo svoje drugo ja kao i svoje snove, strahove i predrasude. Sve to začinivši sa svojom pažljivo biranom i aranžiranom muzikom koju posebno komponuje za svaki film.

Nije loše pomenuti i da je Linč izdao muzički album naziva Crazy Clown Time za koji je napisao reči i muziku.

Povrh svega toga, posvetio se i arhitekturi enterijera, dizajniravši noćni klub u Parizu koji se zove Club Silencio.

Dejvid Linč je svestrani multipraktik umetnosti, doajen jedne epohe. Čovek koji mrzi masovnu kulturu. Čovek koji beži od štancanja bilo čega. Koji beži od društvenih normi i napisanih pravila. Beži iz zone komfora i dodiruje samu srž ljudske psihe. Tera nas da gledamo dalje nego što vidimo, večno probijajući granice samog postojanja.

Dejvid Linč

On nije samo telo i ime. Kao što niko i nije samo telo i ime. Ne želi da bude samo to, i ne želi da bilo ko bude samo to. Ne zadovoljava se time.

On je ideja koja nas tera da rušimo zamišljene prepreke i da budemo ono što jesmo.

piše: Grujica Kelić

https://kultivisise.rs

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *