Dijalog između dela dva velikana nadrealizma: Dali i Magrit – 90 godina posle prvog susreta

Povodom desetogišnjice Muzeja Magrit, Kraljevski Muzej Lepih umetnosti u Briselu je organizovao jedinstvenu izložbu na kojoj je predstavljen dijalog između dela dva velikana nadrealizma – Dalija i Magrita, devedeset godina posle njihovog prvog susreta!

Više od četrdeset muzeja širom sveta i privatnih kolekcionara učestvovali su u ovom događaju. Izložba je otvorena do 9. februara 2020. godine.

Ovo je prva izložba koja posle toliko vremena otkriva lične, ali i filozofsko-estetske odnose između Dalija i Magrita. Preko 100 slika, crteža i skulptura pokazuju njihov kompleksni odnos koji se uvek odvijao na nivou međusobnih uticaja, dijaloga i konkurencije.

Poseta počinje impresivnim video doživljajem pod nazivom „Glava u oblacima“. Pošto Muzej, za ovu priliku, nije uspeo da dobije čuveno Magritovo delo „Preteća vremena“, organizatori su odlučili da je posetiocima dočaraju pomoću sintetizovanih slika koje ih okružuju kada uđu u prostor u kome se emituju čuveni Magritovi oblaci na plavom nebu i tri predmeta koji lebde u vazduhu: golo žensko telo, trombon i stolica. On je ovu sliku realizovao 1929. godine kada je boravio kod Dalija u Španiji.

Tokom posete ovoj izložbi neprestano pratimo evoluciju dvojice slikara. Vrlo brzo se mogu uočiti zajednička tematska mesta kao što su: žensko telo, erotika, san i halucinacija, portreti, pejzaži, unutrašnjost i spoljašnost…

Ovaj dijalog između njihovih dela svedoči o neverovatnoj bliskosti u njihovoj različitosti. Odnos između Magrita i Dalija, odnosno Dalija i Magrita, jedan je od najplodnijih u okviru nadrealističkog pokreta, koji je najduži i najobuhvatniji period u istoriji umetnosti i koji je trajao između 1924. i 1969. godine.

Dali i Magrit ostaju u stalnoj vezi jer su povezani sličnom potragom – kako se suprotstaviti stvarnosti. Oni će se tokom cele karijere neprestano „posmatrati“ uprkos emotivnim i stilističkim razlikama. Njihova vizuelna konfrontacija je utoliko interesantnija jer iza sebe ne ostavlja nikakve pismene tragove.

Tako, na primer, Dali prihvata Magritove predmete u plamenu ili doslovno preslikava sa „Atentata“ Magritov tipični ženski, nagi, gornji deo tela na svoju sliku „Iskušenje Svetog Antonija“ (1946). Magrit od Dalija prihvata naročito ideju da konturu neke figure prilagodi ramu slike, što se na izložbi može videti ako uporedimo Dalijev „Par sa glavama punim oblaka“ i Magritove „Gigantske dane“.

Dalija i Magrita isto tako razdvaja i način života. Dok je Dali ekscentričan u svakom pogledu i voli da se eksponira u društvu, Magrit je povučen i skroman.

Svoju prvu nadrealističnu sliku „Izgubljeni džokej“ Magrit je naslikao 1926, a prvu izložbu je priredio godinu dana kasnije u Belgiji. Razočaran neuspehom ove izložbe, preselio se u Pariz gde se upoznao s vodećim imenima nadrealizma: Andre Bretonom, Pol Elijarom i Lui Aragonom.

Ovaj pariski period je veoma bitan za Magritovo stvaralaštvo. Međutim, on živi na periferiji Pariza sa svojom suprugom Žoržet, potpuno izolovan od boemskog života, karakterističnog za umetnike tog vremena. Ova činjenica dovodi i do nesporazuma između Magrita i njegovih prijatelja koji su smatrali da stil života koji vodi nije u saglasnosti sa njegovim umetničkim idejama. Magrit se vraća u Belgiju, ali ne prekida vezu sa Parizom i Amerikom, gde izaziva veliko interesovanje.

S druge strane, Dali već sa šest godina počinje da slika inspirisan impresionizmom. Između 1927. i 1929. razvija sopstveni stil koji usmerava ka nadrealizmu, kada u Parizu upoznaje Miroa. Ubrzo, on sebi daje u zadatak da spase modernu umetnost od haosa i lenjosti i razvija metodu aktivne paranoične kritike pomoću koje prodire u podsvest analizirajući slike i pretvarajući ih u forme koje se šire u beskraj u njegovom mentalnom prostoru.

Možda bi Magritova definicija sopstvenih ideja najbolje ilustrovala magični svet ova dva maestralna umetnika: „Vidljivi prizori na slikama ništa ne skrivaju; oni izazivaju misteriju i kada ih neko posmatra, pomisli: Šta ovo znači? Ne znači ništa, jer ni misterija ne znači ništa, ona se ne može spoznati“.

https://www.danas.rs

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *