Ljepotica dana/Belle de Jour – Priča o filmu

Lepotica dana (francuski Belle de Jour) francusko-italijanski je dramski film iz 1967. koji je režirao Luis Buñuel, a glavne uloge tumače Catherine Deneuve, Jean Sorel, Michel Piccoli i Francisco Rabal. Snimljen na osnovu istoimenog romana Josepha Kessela, film govori o mladoj ženi koja odluči da popodneva provodi kao prostitutka dok joj je muž na poslu.

Naslov filma je igra reči na francuskom. Fraza “belle de nuit” je najbolje prevedena engleskom frazom “dama noći”, odnosno prostitutka. Severin radi kao prostitutka u toku dana tako da je “belle de jour”. To takođe može biti referenca za francusko ime za cvet ljiljan, što znači lepota dana, cvet koji cveta samo tokom dana. Radi se o prvom Bunuelovom filmu u boji, koji je ujedno i njegov najuspešniji i najpoznatiji nadrealni “klasik”. Američki režiser Martin Scorsese je 1995. promovisao ograničeno ponovno puštanje u Americi i DVD izdanje 2002. Godine 2010. filmski časopis rangirao je Lepoticu dana na 56. mesto liste 100 najboljih filmova svetske kinematografije. Film je osvojio Zlatnog lava i nagradu Pasineti za najbolji film na Filmskom festivalu u Veneciji 1967. Takođe je bio vrlo gledan: u francuskim kinima, pogledalo ga je 2.161.160 posjetilaca.

Radnja

Severine Serizy, mlada i lepa domaćica nije u stanju da deli fizičku intimnost sa svojim suprugom, Dr. Pierreom Serizyom, uprkos njihovoj međusobnoj ljubavi. Njen seksualni život je ograničen na razradi fantazija koje uključuju dominaciju, sadomazohizam, i ropstvo. Iako frustriran frigidnošću njegove žene prema njemu, Pierre poštuje njene želje.

Tokom posete skijaškom centru oni sreću dva prijatelja, Anryja Hussona i Renee. Severine ne voli način na koji Husson gleda u nju. Nazad u Parizu, Severine se sastaje sa Renee i saznaje da zajednička prijateljica, Henrietta, sada radi u bordelu. U svom domu, Severine dobija ruže od Hussona i biva uznemirena tim gestom. Na teniskom terenu, ona sreće Hussona i oni razgovaraju o Henrietti i kući zadovoljstva. Husson pominje Severine visoko-klasni bordel na adresi 11 Cité Jean de Saumur. On joj takođe priznaje svoju želju za njom, ali Severine odbacuje njegove izjave.

Progonjena sećanjima iz detinjstva koja uključuju njenog oca, Severine odlazi u visoko-klasni bordel, koji vodi madam Anais. Tog popodneva Severine uslužuje njenog prvog klijenta. Oklevajući u početku, ona reaguje na čvrstu ruku madam Anais, koja joj daje nadimak “lepotica dana”, i potom ima seks sa strancem. Nakon pauze od nedelju dana, Severine se vraća u bordel i počinje da radi od dva do pet sati svakog dana, vraćajući se svom mužu bezazleno u večernjim časovima. Jednog dana dolazi Husson da je poseti kod kuće, ali Severine odbija da ga vidi. Ipak, ona fantazira o seksu sa njim u prisustvu njenog muža. Ironično, fizički odnos Severine sa njenim mužem se popravlja i ona počinje da spava s njim.

Severine se udružuje sa mladim gangsterom Marcelom koji joj nudi vrstu uzbuđenja od njenih fantazija. Kada Marcel postaje sve zahtevniji i ljubomoran, Severine odlučuje da napusti bordel, sa pristankom Madam Anais. Severine je takođe zabrinuta zbog Hussona koji zna za njen tajni život u bordelu. Jedan od Marcelovih gangsterskih saradnika prati Severine do njenog doma, a uskoro je i sam Marcel posećuje i preti da će otkriti njen tajni život njenom mužu. Severine ga ubeđuje da napusti njen dom i nakon nekog vremena on to i čini. Marcel potom sačeka Pierrea da se vrati kući i puca na njega tri puta pre bekstva. Ipak, policija ga na kraju prati i ubija. Pierre preživljava, ali ostaje u komi. Policija nije u stanju da pronađe motiv za pokušaj ubistva. Posle nekog vremena Severine vodi kućnu brigu o Pierreu koji je sada potpuno paralizovan i u invalidskim kolicima. Husson ga posećuje i kaže Pierreu istinu o tajnom životu njegove supruge; a ona ne pokušava da ga zaustavi. Nakon toga, Severine sanja da je njen muž ponovo zdrav i oni su srećni.

Glavne uloge
Nagrade
godina nagrada primatelj rezultat
1967 Venecijanski filmski festivalZlatni lav Luis Buñuel Osvojeno
1969 BAFTA – najbolja glumica Catherine Deneuve Nominacija
U popularnoj kulturi

Godine 2003. je anglo-američka naučnica Brooke Manianti, inspirisana filmom, odabrala je Belle de jour kao svoj pseudonim, odnosno naslov bloga u kome je opisivala sopstvena iskustva escort devojke. Na osnovu bloga je 2005. objavljena knjiga pod naslovom The Intimate Adventures of a London Call Girl, koja je posle postala podloga za TV-seriju Secret Diary of a Call Girl gde je protagonistkinja pod imenom Hanna Baxter takođe koristila pseudonim Belle de jour.

https://sh.wikipedia.org › wiki › Belle_de_jour_(film)

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *