Mamduh Muhamed Eldamati: Mnogo tajni krije egipatski pijesak

Egiptolog Mamduh Muhamed Eldamat na Sajmu knjiga predstavio svoje delo “Kraljice Egipta”: Neprestano imamo nova otkrića

ČUVENI egiptolog Mamduh Muhamed Eldamati, predstaviće nedelju na sajmu svoju knjigu “Kraljice Egipta”. Nekadašnji ministar za antikvitete i baštinu, profesor egiptologije, dekan Fakulteta umetnosti, direktor Egipatskog muzeja u Kairu, dobitnik je najvećih državnih i međunarodnih priznanja. U vreme njegovog mandata, 2015. arheolozi su skeniranjem grobnice faraona Tutankamona otkrili do tada nepoznate prostorije. Pretpostavilo se da se baš tu nalazi grobnica kraljice Nefretiti, čija mumija nikad nije pronađena. Bila je to svetska vest, a da li je nauka potvrdila da je “lepa žena došla” (što u prevodu znači Nefretitino ime) tamo sahranjena, Eldamati, za “Novosti”, kaže:

– Mnogo je neotkrivenih tajni u Dolini kraljeva. Egiptolog Nikolas Rivs je napisao članak “Sahranjivanje Nefretiti”, u kome je sugerisao da ona počiva u Tutankamonovoj grobnici. Složio sam se sa Rivsom da bi u skrivenim prostorijama mogao da bude sahranjen neko važan, a potajno se nadam da su te odaje grobnica kraljice Nefretiti.

* Koje su vladarke zauzele posebno mesto u vašoj knjizi “Kraljice Egipta”?

– Drevnim Egiptom uglavnom su vladali muškarci, ali su se kroz istoriju 22 žene popele na vladarski tron. Hatšepsut, Nefretiti, Kleopatra, Šajar al-Dur su i danas poznate. Bilo je još žena koje su vladale Egiptom, ali je ostalo malo istorijskih podataka o njima. Sve su igrale značajne uloge u egipatskoj istoriji. U knjizi su vladarke od faraonskog perioda do vladavine Šajar al-Dur, udate za mamelučkog vođu Ajbaka.

* Žene u starom Egiptu imale su veća prava nego u drugim državama tog vremena, a kakva je situacija danas?

– Egipat ne štedi napore za postizanje rodne ravnopravnosti, za osnaživanje žena u društvu. Na parlamentarnim izborima u Egiptu 2015. žene su osvojile 75 od 568 mandata. To je bila najveća zastupljenost žena u egipatskom parlamentu do sada. Egipćanke danas uživaju veliki ugled. Imamo osam ministarki. Žene su guverneri, ambasadori, dekani, profesori… Imaju iste plate kao i muškarci, na svim pozicijama, i državnim i privatnim, što nije slučaj u nekim evropskim zemljama.

* Poznato je da Egipat mnogo ulaže u čuvanje svog nasleđa, kakva je uloga Ministarstva za antikvitete?

– Sarađuje sa Uneskom i vladama drugih zemalja radi primene međunarodnih konvencija, zaštite od krađe i ilegalne trgovine. Tokom svog ministarskog mandata pripremio sam međunarodne sporazume sa Rusijom, Španijom, Jordanom i Saudijskom Arabijom. Veoma važan segment je razvoj kulturnog turizma, očuvanje spomenika, pripreme međunarodnih izložbi… Najvažniji projekat je izgradnja Velikog egipatskog muzeja civilizacije, koji će biti otvoren oktobra 2020.

* Drevno nasleđe izloženo uništenju zbog terorističkih napada. Koliko je bilo teško sačuvati artefakte?

– Naravno da je bilo teško sačuvati ih tokom tri teške godine, od 2011. do 2014. U vreme Arapskog proleća desio se napad na Egipatski muzej u Kairu. Tog 28. januara 2011. ukradeno je 55 eksponata iz zbirke. Većina ih je, na sreću, vraćena. Ispred Muzeja islamske umetnosti u januaru 2014. došlo je do terorističkog napada. Eksplozija je uzrokovala velika oštećenja u muzejskoj zgradi, a mnogi eksponati su polomljeni. Ipak, muzej je obnovljen i ponovo otvoren u februaru 2017, jer država mora da nađe način da sačuva svoje nasleđe.

* I dalje je misterija ko je gradio piramide. To pitanje je neretko zloupotrebljeno u pseudonauci?

– Veličanstvenost i veličina egipatske arheologije uvukla je i nespecijaliste u ovu priču. Oni tkaju puno mitova i plasiraju lažne informacije. U tome im pomažu društvene mreže, a mi, nažalost, nemamo kontrolu nad tim.

* Da li ste tokom svog mandata pokušali da vratite neke od dragocenosti ili ste bili svesni da je to uzaludan posao?

– Vraćamo predmete koji su ilegalno izneti iz Egipta. Uspeo sam, dok sam bio ministar, da vratim 573 artefakta.

* Šta se još krije ispod egipatskog peska?

– Mnogo je tajni još skriveno, a neprestano imamo nova otkrića. Danas u Egiptu imamo više od 200 nacionalnih i međunarodnih arheoloških misija.

KAPELA RAMZESA DRUGOG

– NA području velikog hrama Re u drevnom Heliopolisu vodim arheološka istraživanja – kaže Eldamati. – Istražujemo verski kompleks, u koji je uključena i ceremonijalna palata iz vremena Rameside. U aprilu 2018. otkrili smo jedinstvenu ceremonijalnu kapelu Ramzesa Drugog, koja je korišćena za kraljevske proslave. Otkrili smo nekoliko važnih artefakata, koji pomažu u rasvetljavanju istorije drevnog grada.

Foto I. Marinković

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *