Svetlana Joksimović – Da li je moguć ljubavni kintsugi pod platanima?

DA LI JE MOGUĆ LJUBAVNI KINTSUGI POD PLATANIMA?


Priče Slađane Belko „Pod platanima“ i „Ljubavni kintsugi“ su pravo otkrovenje, za svakog ko je čitao njenu poeziju. One deluju osvežavajuće, lagano, tanano, bez arabeski, suvišnih ukrasa i opisa. Rečenice su jednostavne, kratke, što doprinosi dinamici radnje, razbija turobnost, tugu, pojačava lepotu. „Sve dok u njen život nije ušao ON. Jedinac“. (Pod platanima)
I dok čitate, opuštate se, polako ulazite u tu životnu priču, začuđujuće prepoznatljivu iz nekih vaših iskustava. Vi ne žurite da saznate kraj, već uživate, prosto ste utonuli u to „prepoznavanje“.
Dogadjaji kao da se odigravaju pred vama na pozornici, a Slađana je znalački obasjava svetlošću, prikazujući vam život, ljubav, zanos, strast, čežnju i razočarenje iz svih uglova, lepih i manje lepih. Pri tome, ne prepušta vam da naslućujete ili da odlučite o kraju priče, niti vam obećava srećan kraj.
Ali ono što je sigurno, u njenim pričama nećete osetiti tragove očaja, depresije, tugu ili gorčinu, bez obzira što nam život donosi lepo, ali nas podseti i na tegobno kroz koje smo prošli. Ona slavi život i šalje poruku: Život ide dalje! Uostalom, kaže: „I ona poče da piše. O svemu. O njemu ponajviše. Da istera suze“. (Ljubavni kintsugi) Taj udarac, razočarenje u ljubavi, bol zbog gubitka kume, nije je paralisao, već ju je pokrenuo da krene napred. „Što je više slanih kapi klizilo niz njeno lice, sve više su se slatke slike vraćale.“ (Ljubavni kintsugi).
Samo kada doživite i proživite ovakve uspone i padove, u stanju ste da se izdignete i počnete nešto novo. Slađana nam pokazuje da se ipak mogu skupiti krhotine i sagraditi jedan novi život, za jedno novo doba, za sadašnji trenutak.
U priči Pod platanima prikazuje nam procvat ljubavi, zanos, sreću. Ona nam vešto dočarava uživanje u svakom detalju, u svakom trenutku veze, iako su ukradeni. „Kao i svi ljubavnici nemaju Nove godine, Uskrs, Božić; Valentinovo. Ali rođendan im niko ne može uzeti.“ Njene opise potpune i raskošne ljubavi razumeće oni koji su imali sreće da nađu osobu, koja je vaša „druga polovina“, koja vas razume, pogađa svaku vašu želju, nadoknađuje vam sva ograničenja, pokazujući vam da ste najvažniji, da vas se ne stidi, da uživa u vama pored sebe, osoba sa kojom je savršenstvo dostignuto i u čulnom. „ Ti prsti rovili su po njoj, sitni mali ugrizi ostavljali su tragove na mlečno belim prsima. I roze krugovima.“ I kada to doživite, onda sve druge osobe su samo „imitacija“ onog gospodina savršenog. „Koji se ne poredi. Ni sa kim. Poseban je, jedan i jedinstven. Jedinac.“ Nakon što je uživala u ljubavi, koja ima svoja ograničenja, jedan detalj, platan, podsetio ju je na teške trenutke koje je preživljavala u zvaničnoj vezi bez ograničenja.
U drugom odeljku priče Slađana nas uvodi u sunovrat jedne nekada prelepe, ozvaničene veze, krunisane onim najlepšim, novim životom, sinom. Ta veza koja je ispunila sve snove, donosi košmar. Osećanja su „istekla“, zahladila do granice prezira, a privid je tu. Slađana je u priču efektno utkala uticaj društvenih mreža, ilustrujući otuđenost i udaljavanje ljudi, gde je like, objave, lažno predstavljanje, efektnije od suštine: „Nije znao ko je Anđelka, ali je morao da se slika kao Gojko ispred njene kapije. Da stavi na mreže… Samo je gledao gde je najbolje svetlo, šta će mu lajkovati najviše. Platane nije ni primetio“.
Ovde je dotakla jedan jako bolan momenat, koji ostavlja „zgarište u srcu“, kada si tu pored njega, a „zvanično“ najbliskije biće ti stavlja do znanja da te ne primećuje, kao da ne postojiš i ne želi da učestvuje u zajedničkom životu.

 

U priči Ljubavni kintsugi, jedna ljubav se raspada pred očima omiljene kume. „On je baš razočarenje. Veliko. Zaboravi ga jednom. Nemoj više da misliš na njega.“ Ali ostaje sećanje na sve ono zbog čega srce titra, dodir, čežnja, tajna dvoje zaljubljenih, „lepih, visokih, pametnih“. Ono u čemu ga niko ne može zameniti, slikovito je dočarano ukrasom meandra, gde u svaki smešta po jednu njegovu nezamenljivu i neodoljivu osobinu, za nezaborav, njihova najdublja osećanja, najskrivenije tajne i nežnosti.
„Samo njegov par smeđih očiju ispod naočara gledao je tako da joj nije trebala svetiljka… samo njegov dlan je mogao nežno da pridržava njenu nadlakticu.., samo njegovi mišji zubi su mogli da otvore rajsferšlus….“ .
Maestralno jednostavno, je prikazano da zamena odnosno pokušaj zamene najobožavanijeg bića nije moguć, krhotine se ne mogu zalepiti, jer kada doživite savršenstvo jedne ljubavi, sve ostale su imitacija. „On je njen pokušaj da prevari sebe. Ali ne, nema zamene. Garantni rok ljubavi je istekao.“

Obe priče napisane sa izvesne vremenske distance, a ne u trenucima preživljavanja bola, gorčine ili zaljubljenosti. Stoga su i osećajne, i precizne, i nema jadikovanja. U njima žubori život , nekada kao potok brz i penušav dok ljubav cveta, nekada teče lagano, krivuda, biva nevidljiv, da bi na kraju „istekao“, a nekada je prosto predugo tekao „zvaničnim uhodanim putem“ i presušio.
Ipak, kako kažu, ljubav je lepo doživeti zbog lepih, i manje lepih emocija. Svakako čuvajte uspomenu na nju, i to je blago , koje pripada samo vama.

29.09.2019. Svetlana Joksimović

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *