Marguerite Yourcenar – Uslovi žene u savremenom društvu

USLOVI ŽENE U SAVREMENOM DRUŠTVU
(Rezime razmišljanja Marguerite Yourcenar)


Ono što me brine u feminizmu u današnje vreme, sa kojim se slažem u potpunosti sto se tiče plata – naravno, po jednakim zaslugama – naravno, je jedan element a to je element protestvovanja protiv muškarca.
To je ta tendencija suprostavljanja muškarcu koja po meni nije prirodna, koja, čini mi se, nije neophodna i koja ima za rezultat uspostavljanje getoa.
Getoa imamo dovoljno, imamo ih čak i previše.
Volela bih da vidim žene koje razmišljaju o nekoj vrsti ljudskog bratstva umesto da se suprotstavljaju jedna grupa drugoj.
To me sprečava da budem član i da stavim potpis na prospekte većine feminističkih organizacija.
Ne volim etikete, i “žena” u jednom smislu je etiketa.
Ne volim uopšteno sve što razdvaja i umanjuje bića na određena ponašanja.
Hoću da žena ima slobodu da bude isto žena i isto “malo žena” koliko ona želi.
Samo, ima jedna druga poteškoća koja se postavlja u naše vreme, to je pomalo kao i sve manjine : borimo se u korist sloboda koje su bile vrlo korisne pre pedeset godina, možda više nego za slobode koje bi bile korisne u današnje vreme.
Razumemo dobro da pre pedeset ili pre dvesta godina kada su žene bile predodređene da budu zatvorene u unutrašnjosti svojih domova i da ništa drugo ne rade osim da nadgledaju kuvaricu ako su imale jednu ili da same kuvaju ako nisu, one su ipak sanjale nešto drugo.
Kao u Molijera, gde žena treba da se stara samo o kuhinji a da ne čita rečnike.
To je bilo jako uznemirujuće, i kada posmatramo život žena iz druge epohe shvatamo da su vrlo često one radile potpuno druge stvari.
Ali na kraju, u današnje vreme, situacija nije toliko dramatična. Žene rade više sta žele, čak i u život jedne domaćice, one odlučuju da li se žele upustiti ili ne.
Ono što se desilo, nažalost, je da mnoge žene prave od muškog načina života jedan ideal.
To je čudna ideja jer mislim da život jednog muškarca i nije baš toliko idealan.
Ali žene sanjaju da budu u jednakosti sa muškarcem koji ustaje u 7h30’ izjutra, uzima svoju akt-tašnu pod ruku, ispija kafu na brzinu i žuri u kancelariju.
To, kao ideja slobode i oslobođenja – reći ću da me ta ideja ostavlja ravnodušnom.
Ideja karijere, ideja uspeha, uspeh novca, dominacije, postaje za ženu (i to vidimo kada čitamo pojedine feminističke časopise) ideal uspeha ljudskog bića.
Ja smatram da je to jedan veliki poraz za oba pola.
Ako muškarac može samo to da ponudi to je jako tužno.
Ako se žena ograničava i sanja o karijeri te vrste, ona će primetiti jednog dana da je to prazno i da je propustila mnogo šta drugo.
I tada bismo voleli da postavimo novi ljudski ideal.
Ideal koji će ponuditi bićima, možda ne neophodno razonodu, razonode nemamo nikad, ali na kraju više slobode aktivnosti i izbora.
Manje zatvoreništva u radu koji je postao svet, koji je postao jedna forma robijaškog licemerstva. Zato što ljudi ne rade ništa drugo osim to, postali su opsednuti. Postoji i drugo : postoji činjenica da smo malo zgroženi kada vidimo pojedine feminističke časopise i članke na prvoj strani kako je stanje žene u društvu stravično, da treba da se uzdigne na nivo muškarca i tako dalje. Okrećemo stranu i vidimo, na finom papiru, slike kozmetike, grudnjaka, visokih štikli, raznoraznih stvari koje pripadaju starom arsenalu “žene objekta”. To čini da te gospođe igraju na dve karte.
Pitaju me da li verujem da žene imaju nešto specijalno da doprinesu našoj civilizaciji.
E, pa da, mislim da da. Treba reći ovo isto : zbog pređašnjih uslova, ograničenih ako želite, imam potrebu da kažem “dubljih” uslova žene u prošlošti, ona je ipak biće koje je rađalo decu. Ona je bila ta koja je čistila, podizala, gajila, hranila, oblačila decu i davala im prve lekcije humanizma u neku ruku.
Zbog tog razloga, ona je bila mnogo bliža “bazičnoj stvarnosti”, mnogo više nego što su muškarci.
Žena može dati taj dublji smisao realnosti, fizičke realnosti, fiziološke stvarnosti koje toliko fale našoj civilizaciji.
Zato smatram da žena može da igra veliku ulogu demonstrirajući važnost svega ovoga.
Kada bi žena to radila, to bi odmah dalo jednu ulogu, čak i sa pacifičkog staništa, sa staništa sloboda i civilnih prava.
Zato što bi smo imali više razumevanja za mehanizam života i smrti kojem je žena, jadna, snagom uslova, vekovima bila često tako blizu.

photo: Penguin Blog

Prevod: Mersiha Leković

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *