Slađana Belko – O čarima i razočarenju

O čarima i razočarenju

Očarati i razočarati

Čar, čarati.
Začarati.
Očarati.
Zavesti nekoga, oduzeti nekome pamet, izbaciti ga iz ravnoteže, zavezati ga, učiniti ga zavisnim od drugog, učiniti ga povezanim sa određenom osobom. Jednom rečju učiniti da neko poludi.
Kažu da to umeju žene iz tog kraja. Njenog zavičaja. Da vežu muškarca tako da ne može da pogleda ni jednu drugu. I treba mnogo snage, umešnosti i želje da se ta veza raskine. Ako se ikada i prekine.
Sudeći po ovome vezanost stvorena među njima nerešiv je problem.
Za njega. Ali i za nju.
On će i dalje da se igra, rečima, ćutnjama, pesmama.
Ona će svaku njegovu oćutati, svaku svoju izurlati. U sebi.
Za publiku i dalje će biti zlatokosa i medvedić.
On će da je čuva, u srcu naravno, gde drugde, ali će druge da budi. Sa njima bludi, jer drugačije ne zna, ne sme. Nije sposoban da voli, razume i ume. Sem da muca, štuca i zakuca. Nož u ranu, pikavac na kožu, suzavac u oko. Što će više da je voli to će jače da ga boli.
Njeno je mirenje. S tim. I njim. Takvim. I niko u publici neće shvatiti ko je tu očaran. A ko razočaran.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *