Momčilo Bajagić Bajaga: Želim da sviram pedeset godina, kao Stounsi

Momčilo Bajagić Bajaga o mjuziklu koji priprema, proslavi 35 godina rada i novogodišnjem koncertu u Kotoru

Bajaga i instruktori još ne rade na novom albumu, nasljedniku prošlogodišnjeg izdanja “U sali lom”, ali posla ne fali. Važe za jednu od grupa koja najviše svira na ovim prostorima, pa zato ne čudi što će 35 godina rada obilježiti sa čak četiri koncerta u Sava centru početkom decembra. Za tu priliku pripremili su poseban repertoar koji će moći da čuje i publika u Kotoru, gdje će svirati 1. januara na Trgu od oružja, zajedno sa Hladnim pivom i grupom Light Under the Black Mountain. U međuvremenu, frontmen Momčilo Bajagić radi i na mjuziklu Stevana Koprivice u kojem će se čuti njegovi hitovi. O svemu tome muzičar je pričao za “Magazin”.

Kako je došlo do toga da se radi mjuzikl od Vaših pjesama?

Ja sam već napravio jedan mjuzikl ranije za Pozorište na Terazijama “Ženidba i udadba” i tu sam na postojeći tekst i libreto komponovao muziku, znači novu, originalnu muziku. To je bilo prije malo više od sedam godina koliko se izvodio taj mjuzikl i dobro je prolazio, a onda je ljudima iz Pozorišta na Terazijama palo na pamet da naprave mjuzikl povodom njihove godišnjice i htjeli su da imaju muziku od domaćeg autora, da ne bude kao “Čikago” ili tako neki licencni, ali da bude rađen kao “Mamma mia” mjuzikl. Da je muzika odavde, da budu korišćeni poznati hitovi, a napisana je priča koja nema mnogo veze sa tim, jedna posebna priča. I onda su me pitali da li bih htio, ja sam pristao, izabrali smo tridesetak pjesama, Stevo Koprivica je napisao scenario, Sale Sedlar će da bude aranžer i dirigent, biće muzika uživo svirana i jedan ozbiljan projekat je u pitanju. Meni je stvarno velika čast što sam izabran kao autor za tu godišnjicu. Veći dio posla je priveden kraju, sad bi trebalo da krenu probe, korepeticije sa glumcima, pjevanje… Scenario imamo, Jug Radivojević je angažovan kao reditelj. Sa njim sam već sarađivao jednom u pozorištu “Boško Buha” i prijatelji smo i to mi je drago. Stevo Koprivica je vrhunski scenarista i po meni je napisao jedan lijep scenario i mislim da će to biti veliki hit. Trebalo bi da bude realizovan negdje po planu u aprilu.

Na koje sve načine ste učestvovali u projektu, jeste li samo birali pjesme?

Ja sam samo birao pjesme i naravno učestvovao sam u smislu da sam pročitao scenario, bilo je nekoliko verzija, na neki način sam odobrio taj scenario. Mada mislim kad je Stevo Koprivica u pitanju tu nema što da ja prigovaram, jer on je stvarno majstor svog zanata. Sale Sedlar je radio aranžmane, fantastično to radi, tako da pozorište na Terazijama ima veliku tradiciju i mislim da će to sve biti sjajno.

Koliko vam znači što su baš Vas izabrali i da li su vam rekli zbog čega?

Nisu mi rekli zbog čega, ali pošto su neki već radili, Bora Đorđević je radio mjuzikl za Pozorište na Terazijama, nema baš mnogo autora naših koji imaju 30 pjesama da su hitovi. A ja imam sigurno jedno 60, pa može da se bira. Kako da mi ne bude drago, vrlo mi je drago, mislim da je to veliko priznanje mom radu.

Inače često radite muziku i za filmove, nedavno ste radili za film Dušana Kovačevića “Nije loše biti čovek”?

Tako je. To još nije gotovo. Snimanje filma je završeno, snimljene su i pjesme, a još je potrebno da se uradi filmska muzika i to mi je posao za zimu. Ja vjerujem da ćemo to negdje u januaru iduće godine da privodimo kraju polako. A pored toga sam radio muziku i za jedan film Miloša Bikovića “Hotel Beograd”, tu sam isto prevodio sa ruskog jednu pjesmu na srpski. I tako, ima puno posla, a ovih dana spremamo, imamo 5, 6, 8. i 9. decembra velike koncerte u Sava centru. Tri su već rasprodata, za ovaj četvrti je još malo karata ostalo. Tako da eto, ima mnogo posla.

Kada radite muziku za filmove, kakav Vam je pristup, koliko je drugačiji nego inače?

Drugačije je zato što kad radiš filmsku muziku možeš da radiš i neke teme koje su kraće možda od tri minuta ili one koje su duže od toga. Kad radiš pop muziku otprilike si ograničen na tri minuta striktno. Nekad je tu bitna i tema od 15 sekundi, nekad može da bude i sedam minuta. Drugo, imate već gotovu priču i onda se vi uklapate u priču. Posebno je lako i zadovoljstvo veliko raditi sa Duškom Kovačevićem, jer on je jedini od filmskih autora za koje ja radim muziku koji sve svoje tekstove sam napiše. Znači, ako ja imam recimo u onom filmu “Profesionalac” dvije, tri pjesme, sve te tekstove je pisao Duško. I ja onda napravim muziku. A obično meni traže da pišem tekstove, ali kod Duška je takva situacija da to dosta olakšava, jer onda tačno znam što on hoće. Mi smo inače i prijatelji, komšije i eto ja se nadam da će i ovaj put to biti uspješno jer jako je interesantna priča filma, vidjećete, očekujem da to bude jako lijep film.

I na svojim albumima ste koristili njegove tekstove?

Jeste, pjesma “Noćima sanjam” se našla na aktuelnom albumu. To je u stvari iz neke, ne znam koje verzije “Radovana Trećeg” pjesma koja i nije u onoj čuvenoj predstavi koju svi znamo sa Zokijem Radmilovićem, ali je bila valjda u nekoj prvoj verziji. Ja sam to uzeo i ispala je super pjesma. Svirali smo je prošle godine u Areni u Beogradu.

Od koje Vaše pjesme bi se mogao napraviti dobar film?

Pa ne znam stvarno, mnogo ima pjesama. Ja sam baš mnogo pjesama napravio i teško mi je da ih sagledam sve. Recimo da sam najmanje 300 pjesama napravio, što za sebe, što za druge. To je teško odrediti, koja bi bila najbolja. Ali evo vrlo često me zovu u posljednje vrijeme, malo su se ta autorska prava sredila kod nas i onda jako često ljudi koriste neke moje stare pjesme, u filmovima i serijama, ponekad se iznenadim koje pjesme se sjete da iskoriste.

Bajaga i instruktori koncert ispred UDG dani nauke
Bajaga i instruktori koncert ispred UDG dani nauke (Foto: Boris Pejović)

Kako teku pripreme za koncerte u Sava centru? Da li je iznenađenje što ih je toliko rasprodato?

Jeste, stvarno nas je prijatno iznenadilo, jer smo prošle godine radili koncert u Areni i bilo je oko 19 i nešto hiljada ljudi i to je bio rekord Arene za prošlu godinu, a ove smo mislili da napravimo manju, da tako kažem, proslavu. Ovo je drugi tip koncerta u odnosu na onaj u Areni, tamo je bila samo rokerska svirka. Na ovim koncertima će biti gudači, a kad je i hor tu je više od 80 ljudi na bini. To ne bi dobro po meni zvučalo u Areni, a Sava centar je idealan za to. I mi smo stvarno zakazivali koncert po koncert. Prvo smo zakazali 5. pa se rasprodao, pa 6. koji je isto rasprodat i tako smo došli do 9. decembra i mislim da će biti sva četiri rasprodata koncerta i više nećemo praviti, to je to u ovoj varijanti.

Kako izgleda taj rad sa orkestrom?

Odlično to ide, imamo veliku pomoć našeg dirigenta, maestra Vojkana Borisavljevića koji je radio i većinu aranžmana. Trenutno imamo odvojene probe: bend, gudači, hor, ali ćemo u jednom trenutku, tako se to radi sa velikim orkestrom i horom, par dana pred koncert, imati nekoliko proba sa njima i 4. decembra generalnu u Sava centru.

Kojom filozofijom ste se vodili pri odabiru pjesama, znam da ste kad je u pitanju koncert koji ste imali povodom 10. godišnjice žalili što ste odabrali hronološki da idete?

Nisam žalio zbog hronologije, nego više zbog toga što smo svirali 40 i nešto pjesama i to je previše za koncert. Mislim da je 30-ak otprilike prava mjera. Ovog puta imamo više od 20 pjesama napisanih za cijeli orkestar i jedno šest, sedam zajedno sa orkestrom i horom. I sviraćemo jedno desetak pjesama koje ne idu sa njima. Mi smo se vodili odabirom da budu naravno hitovi iz svih perioda karijere, ali i pjesme koje su plodne za orkestar, tako da ćemo sigurno svirati “Buđenje ranog proleća” ili pjesmu “Još te volim” koja ima jako izraženu tu temu na violončelima, pa ćemo biti u prilici da to izvedemo. I još puno pjesama “Od kada tebe volim”, “Što ne može niko, možeš ti”… Dosta pejsama ima koje ćemo izvoditi sa gudačima, a finale će biti sa horom.

Postoji li mogućnost da se to snimi i objavi?

Naravno da postoji, drugi dan snimamo. Snimaće RTS, pa ćemo da vidimo. Snimamo i mi tonski. Nekako smo izabrali drugi dan, jer 4. imamo generalnu, 5. decembra prvi koncert i ako se potkrade neka sitna greška mislim da do 6. sve to može da se ispravi, tako da taj dan snimamo i onda ćemo kad vidimo snimak odlučiti što ćemo, ali ćemo sigurno nešto izbaciti.

Kako vam inače djeluje ova brojka od 35 godina?

Jeste, meni je to stvarno jako brzo prošlo, vjerovatno zbog toga što smo mi jedan od bendova koji najviše svira. I svirali smo svih tih godina, nismo pravili nikakve pauze i nismo često mijenjali postavu, uglavnom je ista ekipa već 35 godina uz par nekih podmladaka. Ali meni je prošlo brzo i onda ja kad pogledam Rolling Stonese koji su prije tri godine slavili 50 godina, ne mogu da vjerujem. Hoću da kažem da je i u svjetskim okvirima 35 godina je dosta, a kamoli kod nas, jer ipak mi nismo tipična rokenrol zemlja. Drago mi je, kad ovako Stonesi mogu da sviraju 50 i više godina ja se nadam eto tako nešto kao oni otprilike. (smijeh)

U Kotoru ste za Novu godinu?

Ja volim da dođem u Kotor, a dugo nismo svirali tamo. Bili smo u Crnoj Gori, ne baš često, ali bili smo redovno, u Budvi, Herceg Novom i Tivtu u posljednje dvije godine. Ali u Kotoru ne skoro i baš mi je drago da dolazimo 1. januara. Tamo ćemo svirati isti repertoar kao u Sava centru, samo prilagođen, jer ne možemo gudače napolje da vodimo. To nas svi pitaju jer 30. decembra sviramo u Novom Sadu, ali kad je temperatura ispod nule oni ne mogu da štimaju instrumente na bini. Svakako ćemo napraviti sve što je potrebno da bude jedno lijepo veselje u Kotoru, koji ima divan taj prostor, taj trg gdje se svira, tako da jedva čekam da dođem.

https://www.vijesti.me

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *