Bog nam je poslao Putina: Ruski reditelj Vladimir Menjšov o filmu i politici

Ruski reditelj i glumac: Voleo bih da više sarađujemo na kulturnom polju jer smo bliski narodi. Američka propaganda je širila laži o nama. Komunisti su mnogo napravili za 70 godina

Od stalnog dopisnika: MOSKVA

O SUDBINI provincijalaca sam davno snimio film “Moskva suzama ne veruje”, ali je tema aktuelna i danas. Odlazak mladih ljudi iz ruske provincije u velegrad je veliki problem, gradovi i sela ostaju nam prazni. Ali, to je problem mnogih zemalja. Ljudi napuštaju svoja ognjišta jer nema posla i teško se živi – kaže, u ekskluzivnom razgovoru za “Novosti”, čuveni ruski glumac i reditelj Vladimir Valentinovič Menjšov (80), čiji je film “Moskva suzama ne veruje” dobio 1981. Oskar za najbolji strani film.

Njegov najčuveniji film “Moskva suzama ne veruje” snimljen je po scenariju Valentina Černiha, a glavne uloge tumačili su Vera Alentova, Aleksej Batalov, Irina Muravjova i Raisa Rjazanova. Ovu melodramu o prijateljstvu tri mlade devojke koje iz provincije dolaze u Moskvu i njihovom životnom putu, gledalo je oko 90 miliona ljudi u SSSR. Posle Oskara, prodat je u oko sto zemalja i postao gledan širom sveta.

– Drago mi je što ljudi ne samo na postsovjetskom prostranstvu nego i kod vas pamte moj film. To je dokaz da je tema univerzalna.

* Priča se da vam je scenario bio zanimljiv i zbog toga što ste sa suprugom Verom Alentovom jedno vreme živeli u domu za samce?

– Bilo je to vreme kad su se teško dobijali stanovi. Sećam se kako smo bili srećni kad je Vera dobila mali dvosobni stan. Tek kad sam dobio Oskar i državnu nagradu SSSR dodeljen mi je trosoban stan u rejonu Olimpijskog sela na zapadu Moskve.

* Više mladih glumica odbilo je ponude da zaigraju u tom filmu jer im se nije svideo scenario. Onda ste angažovali svoju ženu za glavnu ulogu i posrećilo vam se…

– Neke glumice su procenile da scenario nije dovoljno atraktivan, ali pokazalo se da je ta tema zainteresovala ne samo našu nego i publiku širom sveta. Filmska priča bila je lako prepoznatljiva mnogim građanima SSSR koji su hrlili iz provincije u Moskvu i druge veće gradove tražeći sreću. Scenarista je opisao život u domu za samce krajem pedesetih godina prošlog veka, a glavne junakinje su tri prijateljice koje pokušavaju da ostvare svoje želje.

* Zašto niste prisustvovali dodeli najprestižnije nagrade?

– Da sam dobitnik čuo sam u glavnoj informativnoj TV emisiji “Vremja”. Pošto je vest objavljena sa zakašnjenjem, prvog aprila, mislio sam da je šala. Ali, nisam mogao ići na dodelu ni da su me na vreme obavestili, jer sam imao zabranu odlaska u inostranstvo. Posle mog putovanja u Francusku “neko” je napisao izveštaj i ocrnio me tako da mi je bio zabranjen odlazak na Zapad. Bilo je to vreme kad je jedan broj sovjetskih građana ostajao u inostranstvu, ali meni nije padalo na pamet da emigriram jer sam voleo, kao što i sad volim, svoju zemlju.

“Moskva suzama ne veruje”

* Da li ste kasnije saznali šta je bilo “sporno” u vašem boravku u Parizu?

– Preko svojih poznanika saznao sam da je KGB dobio dva pisma protiv mene. Bile su to gluposti, ali je takvo bilo vreme. Jedina uteha mi je bila što je moja supruga, kao glavna glumica, proputovala mnoge zemlje zahvaljujući tom filmu.

* Budžet “Moskve…” je iznosio 550.000 tadašnjih rubalja, što je u poređenju sa zapadnim budžetima zaista malo novca?

– Po tadašnjem kursu to je bilo oko 800.000 dolara. Ali, ne treba upoređivati budžete, jer su na Zapadu honorari ogromni. Sada su i u Rusiji znatno veći honorari nego ranije.

* Pre nego što se sreo sa Mihailom Gorbačovom američki predsednik Ronald Regan je više puta gledao vaš film.

– Kao i mnogi Amerikanci, Regan nije ništa znao o realnom životu u SSSR. Njihova propaganda je širila laži o nama tako da su u SAD mnogi mislili kako kod nas stvarno hodaju medvedi po ulicama. Američkom predsedniku se svideo film, hteo je da preko njega sazna više o životu u Sovjetskom Savezu.

* Kako objašnjavate sadašnju krizu filma u Rusiji i poluprazne dvorane?

– Devedesetih godina prošlog veka, posle raspada velike države, u Rusiji je snimljeno mnogo loših filmova. Publici su nametnute priče o ubijanju i obračunu mafijaša, a, nažalost, socijalne teme su pale u drugi plan. Snimaju se i sada filmovi o životu u provinciji, ali su oni slabo gledani. Distributeri forsiraju i reklamiraju uglavnom filmove sa Zapada i one koji su snimljeni u duhu mafijaških obračuna.

Nisam otišao na dodelu “Oskara” jer sam imao zabranu odlaska u inostrantsvo

* Već na početku predsedničkog mandata podržali ste predsednika Putina.

– Potpisao sam u aprilu 2000. godine pismo podrške Putinu koji je bio odlučan da reši problem Čečenije. Zbog Putina sam 2003. ušao u partiju Jedinstvena Rusija. Nama je Bog poslao Putina, da je Jeljcin ostao na vlasti pitanje je šta bi se dogodilo sa Rusijom.

* Na predsedničkim izborima 2018. bili ste među uglednim ljudima koji su podržavali Putina i učestvovali ste u njegovoj predsedničkoj kampanji.

– Nesporno je da je ruski predsednik dokazani patriota. Zbog toga ima veliku podršku naroda. Podržao sam pripajanje Krima Rusiji.

* U jednom intervjuu ste kazali da, bez obzira što podržavate Putina na izborima, glasate za Komunističku partiju.

– Glasao sam za komuniste jer su oni mnogo napravili u sedamdeset godina vladavine. Niko ne može da osporava zasluge starih generacija za sve što je veliko stvoreno za vreme SSSR, kao i pobedu nad fašizmom. Spadam u one ljude koji smatraju da se ne smeju nikako zaboraviti velika dela koja su napravljena za vreme SSSR. Ali, isto kao i mnogi građani Rusije nisam se nikako mogao solidarisati sa Jeljcinovom ekipom koja je na čelu sa Gajdarom i Čubajsom opljačkala Rusiju.

* Zašto niko od reditelja nije pokušao da napravi film o raspadu Sovjetskog Saveza?

– Očigledno niko nije hteo da se bavi tom teškom i traumatičnom temom. Mnogi i ne shvataju u čemu je bio problem. Sada je većini postalo jasno gde nas je doveo divlji kapitalizam koji su ovde sprovodili Čubajs i kompanija. Uveren sam da će se mnoge komunističke ideje o pravednijem životu i socijalnoj zaštićenosti jednog dana vratiti, ne samo kod nas nego i u svetu.

* Većina Rusa zna za Emira Kusturicu i Gorana Bregovića. Koliko vi poznajete srpske savremene reditelje i produkciju?

– Bez obzira na moje velike simpatije prema Srbiji, ne poznajem vaše novije reditelje. Voleo bih da više sarađujemo na kulturnom polju jer smo mi zaista bliski narodi, pa se moramo i bolje poznavati.

Reditelj sa ćerkom i suprugom

PORODICA GLUMACA

* Vaša porodica je vezana za film i pozorište. Hoće li vas naslediti unuci?

– Supruga Vera i ja i dalje smo aktivni i nastupamo sa predstavama širom Rusije tako da znamo kako se teško živi u provinciji. Naša ćerka Julija je glumica i TV voditeljka, a zet Igor Gordin je glumac. Stariji unuk Andrej je već počeo da glumi, a nadam se da će i unuka Taisija krenuti našim putem.

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *