Frančesko Petrarka – Otac humanizma

Frančesko Petrarka (20. jul 130418. jul 1374), italijanski humanista i istoričar. Često se naziva “Ocem humanizma“. Takođe je prvi razvio koncept “Mračnog doba“.

Čuveni italijanski humanista Frančesko Petrarka je rođen u malom gradiću Arecu u južnoj Italiji kao sin dvorskog notara. Svoje rano detinjstvo je proveo u selu Incisa blizu Firence. Otac Petrarke, gospodin Petrarko je pobegao iz Firence 1302. zajedno sa Danteom, svojim prijateljem, zbog kuge koja je tada vladala Italijom. Najveći period svog detinjstva Petrarka provodi u Avinjonu gde se čitava porodica preselila na insistiranje pape Klimenta V, koji je 1309. došao u ovaj grad posle raskola u papstvu.

Petrarka je na insistiranje svog oca studirao pravo u gradu Montpelijeru (13161320) i Bolonji (13201326). Ipak, Petrarka se prevashodno interesovao za pisanje i za čitanje latinske poezije. Nakon smrti oca, vraća se u Avinjon i radi kao dvorski savetnik. Rad mu je obezbeđivao i dosta vremena da se posveti pisanju. Prvo njegovo delo “Africa” (Afrika) je bila neka vrsta latinskog epa o rimskom vojskovođi Skipiju Afričkom. Zbog svojih dela, primio je na Kapitolu (u Rimu) pesnički lovorov venac i tako je postao prvi čovek kome je pripala čast da se okiti ovakvim priznanjem. Maštao je o ujedinjenju Italije, pa je tu svoju želju izrazio u pesmi “Moja Italija”, i pozdravio je ustanak Kole di Rijencija 1347. godine. Petrarka je putovao po celoj Evropi i radio je kao papski izaslanik jedno vreme. Prilikom svojih putovanja sakupljao je latinske dopise, citate i prerađivao ih. Objavio je prvi prevod Homera na latinskom jeziku, kao i Ciceronova pisma, za koje se sumnjalo da uopšte postoje. Njegovo najčuvenije istorijsko delo jeste “De Viris Illustribus” (Poznati ljudi). Tu je Petrarka spomenuo dvadeset jednog heroja rimske istorije od Romula do Cezara, Aleksandra Velikog, Pira i Hanibala. Delo je posle njegove smrti upotpunio njegov učenik Lombardo, koji je dodao još 12 biografija, i tako zaključio hronološku seriju sa carem Trajanom. Drugo njegovo istorijsko delo je bilo “Rerum Memorandarum Libri” (Knjiga Sećanja). Tu je Petrarka objavio prikupljene istorijske anegdote, ali mu je delo ostalo nedovršeno. 26. aprila 1336. Petrarka se, zajedno sa svojim bratom i svojim prijateljima, penje na vrh Mont Vantua u Italiji na 1909 m nadmorske visine. Uskoro je pisao svom prijatelju Frančesku Dionođiju i obavestio ga da mu je pošlo za rukom da osvoji vrh Mont Vantua. Ovo penjanje Petrarke na vrh Mont Vantua 26. aprila se smatra i pretečom alpinizma, a sam Petrarka prvim alpinistom.

Zbog učešća u crkvenom životu, zabranjen mu je brak. Uskoro je raščistio sa crkvom i venčao se sa jednom nepoznatom ženom koja mu je rodila sina i ćerku.

Petrarkin sin je rođen u Avinjonu i zvao se Đovani, a ćerka Frančeska se rodila u Vakluzi. Ćerka mu je bila udata za plemića Frančeska Brosana, koji će kasnije pročitati prvi Petrarkin testament. 1362. ćerka dolazi u posetu svome ocu u Veneciji da bi se spasla kuge.

Posle kraćeg boravka u Veneciji, Petrarka boravi jedno vreme u Padovi, da bi se zatim zauvek uklonio iz društvenog života. Do kraja svog života se bavio pisanjem u malom mestašcu Arki gde je i umro 1374. godine.

Slavu kao pesnik-humanista Petrarka je stekao svojim zbirkama kancona i soneta gde opisuje svoju ljubav prema Lauri, na jedan drugačiji način nego što je Dante opevao svoju Beatriče.

Kanconijer

Kanconijer Frančeska Petrarke predstavlja jednu od najpoznatijih i najuticajnijih zbirki pesama u svetskoj književnosti. Predstavlja pesničku žižu iz koje su rasejane pesničke odlike renesanse. Izvršilo je uticaj na čitavu epohu i na generacije pesnika nakon Petrarke, na tzv. petrarkiste. Zbirka je poznata i pod nazivima Rime ili Rasute rime. U zbirci se nalazi 366 pesama koje su numerisane i nemaju naslov (317 soneta, 29 kancona, 9 sestina, 7 balada, 4 madrigala). Kanconijer je inspirisan Petrarkinom platonskom ljubavlju prema Lauri, a sadržina, sa nekolicinom izuzetaka, prati ovu ljubavnu istoriju. Neki ovo delo smatraju lirskim romanom uviđajući da u Kanconijeru postoje intervali u koje se pesme mogu razdeliti, dok su drugi skloni da u njemu vide skup fragmenata pesnikovih osećanja, od čega nije želeo da napravi jednu veliku ljubavnu pesmu. Svaka pesma je samostalna i shvatljiva po sebi, nema velike raznolikosti sižea, opisana je gomila malih zgoda koje nisu međusobno povezane, ali osnova ipak ostaje ista. Nema niti pravog istorijskog sleda. Zbirka se može podeliti na dve celine, prvu celinu čine pesme koje govore o trenucima pre Laurine smrti, dok druga iskazuje Petrarkina osećanja i razmišljanja prouzrokovana Laurinom smrću. Kanconijer počinje obraćanjem čitaocima kojima iznosi istoriju svoje ljubavi od trenutka kada je prvi put ugledao Lauru i kad ga je Amor pogodio ljubavnom strelom. Odnos prema Amoru kod Petrarke je ambivalentan. Svestan je da mu ljubav donosi ushićenje, ali nekad i bol, i tada ga mrzi. Takođe, Amor za Petrarku predstavlja personifovanu ljubav, deo je pesnika, koji deli svoje sopstvo ne bi li imao sagovornika. Razna osećnja i situacije smenjuju se u Kanconijeru jedna za drugom, a nekad su pojedina osećanja ograničena samo na jedan sonet. Laura u Kanconijeru nije prikazana kao prava žena, već je nerealna. Mnogi su smatrali da ona zapravo nije ni postojala. Petrarka je pre svega opevao Laurinu lepotu, kao i detalje te lepote od kojih su kasnije petrarkisti sastavili idealan lik žene. Ona je lepša od svih, ona je božanska. Ali, ona u sebi ima i nečeg konvencijalnog, Petrarka je zamišlja onako kako bi svi zamišljali idealnu ženu, njena lepota prikazana je prema unapred zamišljenom obrascu. Osim što je lepa, ona je i dobra, u njoj se ostvaruje antički ideal kalokagatije. Za Petrarku ona je uzrok sveg savršenstva, put do Boga, od nje dolazi sva vrlina i svetlost. U nekim trenucima govori o njoj kao o svojoj propasti. Petrarka je prikazuje u protivrečnostima, nekada je ponizna, nekada gorda, ona je za njega slatka neprijateljica. Laura za Petrarku predstavlja stalnu želju koju on ne može zadovoljiti, ali je ona istovremeno i razlog života. Što se više ide prema kraju Kanconijera, to se više sećanja na Lauru prepliću sa priznavanjem Boga, da bi se Kanconijer završio molitvom Bogorodici da ga Bog primi u večni mir. Petrarka je na narodnom jeziku napisao i delo Trijumfi, koje je imalo znatno jasniju spoljašnju strukturu od Kanconijera.

Među brojnim Petrarkinim delima ističu se sledeća:

Književna dela
  • Canzoniere i Trionfi (Kanconijer i Trijumfi)
  • Secretum (Moja tajna knjiga)
  • De Vita Solitaria (Na vrhuncu života)
  • De Remediis Utriusque Fortunae (Sećanje na bogatstvo)
Istorijska
  • De Viris Illustribus (Poznati ljudi)
  • De Otio Religiosorum (O isposničkom životu)
  • Carmen Bucolicum
  • Africa (Afrika)
  • Rerum Memorandarum Libri (Knjiga sećanja)

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *