Добрица Ерић – Биографија

Добрица Ерић (Доња Црнућа, 22. август 1936 – 29. март 2019 Београд) српски је и југословенски књижевник, песник, прозни и драмски писац.

Биографија

Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници. Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу.

Bele ptice

U
suton, kad dan isprazni pušku,
zvezde doleću na moju krušku.

Svoj
sjaj i cvrkut te ptice bele
prospu po mojoj kosi k'o svice
pa svu noć
sanjam žarke predele,
zlatnu jabuku i paunice….

Zorom, kad prhnu u
bezmerje,

po grančicama ostane perje.

Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд.

Nije ona jedina na svetu

Ja tugujem i šta je tu smešno,
zaljubih se, prvo pa pogrešno.

Nije meni što mi duša pati
već što ona neće da me shvati.

Ja suzama pojim žedne cvrčke,
a nju drugi vuče za kovrčke.

Ja je kitim cvećem, belom radom,
a Dragan je kljuka čokoladom.

Ja joj pišem ceduljice kratke,
ona piše Zoranu zadatke.

Ja je sanjam među maslačcima,
a ona se jurca s dečacima.

Ja joj sričem pesme rimovane,
ona čita strip i šund-romane.

Ja je zovem da beremo cveće,
ona neće, po sokaku šeće.

Neće pesme, neće cveće, neće
čak ni voće, pa šta ona hoće?

Rekao sam brezi i topoli
da je ona najlepša u školi.

Sad ću reći svakom poljskom cvetu:
nije ona jedina na svetu!

Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.

Blistave Kapi

Uzalud će mi trave bajati
i suncokreti, na koje ličim
Sve kada zađe, ti ćeš stajati
u krugu što se ne briše ničim.

Ko god mi svrati na konak, sniće
sunce, u ptičje perje skriveno
I tvoje venčano odelo biće
mojim mislima prošiveno.

Kad stresem sa se blistave kapi
uskršnjeg vina tvojih godina
zemlja će predamnom da razjapi
bezube čeljusti pukotina.

I zalud će mi trave bajati
i suncokreti na koje ličim
Svi kada zađu, ti ćeš stajati
u krugu, što se ne briše ničim.

Био је домаћин Драгачевског сабора у Гучи 2013. године.

PLAVI SANJAR

Dozvolite mi da vam predstavim
sanjara sa snovima plavim.

Pesnik se nikad sasvim ne budi.
On uvek nešto prede i plete.
Pesnik je spolja ko i svi ljudi
a iznutra — pravo pravcato dete.

I to — dete koje se čudi
ponečemu što rade ljudi.

Pesnik gleda u svet kroz perce
pauna i kroz frulu od zove.
Njemu je kap rose — jezerce
po kome najlepše lađice plove.

Roj svitaca i buket cveća —
to je za njega najveća sreća!

Pesnik je srećan i kada pati
i opet — tužan u bašti sreće.
Pesniku svaka pesma uzvrati
po kap detinjstva, kao proleće.

Kad jutru sine slavuj u glavi
prvo se bratu pesniku javi.

Tada on luta kroz polja raži
ko da se u bulke zaljubio
I SVE TAKO, KAO DA TRAŽI
NEŠTO ŠTO NIJE IZGUBIO …

Svake večeri i svake zore
on traži rime i metafore.

Kad ih nađe, pesnik je tužan
i ceo svet mu postane ružan.
A kada nađe — sunce obasja
brežuljke s krunama cveća i klasja.

Pesnik se smeši i trepti, trepti
u duši sveta ko zlatni leptir.

Malo čupka travke za kose,
malo mazi ive na međi,
malo niže jagode rose
na pozlaćene končiće žeđi …

Pa siđe u neku zavičajnu dolju
da pesmi otkrije tajnu.

Jer, pesnik voli, to nisam reko,
kćer jedne tihe sunčeve bašte,
koja boravi negde daleko
u predelima njegove mašte.

ZBOG NjE ON, DECO, SVAKOG
DANA OSEDLA BELOG KRILATOG ATA,
I ZBOG NJE JE TAJ SIN ROSNIH POLJANA
IZUČIO BEZBROJ ZANATA!

Живи и ради у Београду и у Гружи.

Занимљивост

Мање је познато да је Добрица Ерић написао и прву песму за нашег познатог певача фолк музике Мирослава Илића под називом „Волео сам девојку из града”.

Признања
  • Горанов вијенац 1974.
  • Младо поколење 1977.
  • Орден заслуга за народ 1977.
  • Награда Змајевих дечјих игара 1982.
  • Награда Вукове задужбине 1982.
  • Награда Милан Ракић 2000.
  • Змајева награда и Повеља Змајевих дечјих игара
  • Награда Невен
  • Награда за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштву
  • Златни прстен фестивала Булка
  • Златна потковица и звање Витез чарапаније у Крушевцу
  • Златни кључ Смедерева
  • Матићева повеља
  • Награда Српске књиге
  • Златни лептир и Витезова повеља за животно дело у књижевности за децу
  • Највиша признања завичајних градова, Горњег Милановца, Тополе и Кнића
  • Диплома редовног члана руске Петровске академије додељена му је у Санкт-Петербург, 2012.
  • Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд
Разапета земља

За књигу родољубивог песништва Разапета земља, која је доживела десет издања добио је петнаест награда:

Дела
Књижевна дела
  • Свет у Сунцокрету, (1959)
  • Вашар у Тополи, (1965)
  • Стари сељачки календар, (1966)
  • Славуј и сунце, (1968)
  • Огрлица од грлица, Културни Центар, Нови сад (1969)
  • Торта са пет спратова, (1973)
  • Песма о свицима, (1975)
  • Долина сунцокрета, (1976)
  • Вечни кратковечници, (1977)
  • Славуј и сунце, ИРО. Младост, Загреб (1978)
  • Башта са седам ружа, (1979)
  • Срицање жене, (1980)
  • Лето у Калипољу, ИРО. Веселин Маслеша, Сарајево (1980)
  • Чардак између четири јабуке, (1980)
  • Мој друг, Миливојчићев луг, (1982)
  • Цунчева вереница, (1985)
  • Тако жубори река, (1987)
  • Писмо краљици цвећа, Рад, Београд (1988)
  • Рождество ратарево, (1989)
  • Крунисање, (1989)
  • Бунар за пријатеље, (1990)
  • Пужева срма, (1991)
  • Еколошки буквар, (1991)
  • Сан Гружанске летње ноћи, (1992)
  • Језеро Јежева бара, (1993)
  • У ватри бисмо, не изгорисмо, (1993)
  • Плачи вољена земљо, (1993)
  • Разапета земља, (1999)
  • Вилина Долина, (1999)
  • Пусти пуже рогове, ИП. Рад, Београд (2002)
  • Крунисање, ИП. Рад, Београд (2002)
  • Дечак са златом липе у коси, (2005)
Стрипови

Ерић је у 1960-им био један од најважнијих стрипских сценариста горњeмилановачког издавача Дечје новине. Дебитовао је у часопису Дечје новине, али је главна дела остварио у едицији историјских стрипова Никад робом, где се издваја серијал Блажо и Јелица.

  1. Зимска бајка, Дечје новине, цртач Александар Клас
  2. Зачарана шума, Дечје новине, Александар Клас
  3. Зачарана труба, Дечје новине, Александар Клас
  4. Плава праћка, Дечје новине, Александар Клас
  5. Под зидинама древног Борча, „Никад робом“ бр. 5, 1964, Радивој Богичевић
  6. Тајанствени лагуми, „Никад робом“ бр. 9, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)
  7. Отмица у шуми, „Никад робом“ бр. 16, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)
  8. Крваво свитање, ванредна свеска „Никад робом“, април 1965, Брана Јовановић
  9. Султанова робиња, „Никад робом“ бр. 21, 1965, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)
  10. Заточеник и орлови, „Никад робом“ бр. 36, 1966, Бранко Плавшић (серијал Блажо и Јелица)
  11. Пожар на памучном пољу, „Никад робом“ бр. 62, 1966, Миодраг Ђурђић
  12. Браћа, „Никад робом“ бр. 63, 1966, Петар Радичевић
  13. Топови са Јешевца, „Никад робом“ бр. 78, 1967, Миодраг Ђурђић (серијал Блажо и Јелица, касније наставили Чолић и Плавшић)
  14. Трагови слободе, „Никад робом“ бр. 81, 1967, Петар Радичевић
  15. Замке, „Никад робом“ бр. 95, 1967, Љубомир Филиповски
  16. Таковски устанак II, Барјак над Србијом, „Никад робом“ бр. 136, 1968, Брана Јовановић
  17. Бубњеви у ноћи, „Никад робом“ бр. 148, 1968, Бранко Плавшић

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *