Miroslav Momčilović: Kina je naš novi horizont

INTERVJU

Srpski filmski esnaf stupa na tržište sa najvećom mrežom bioskopa

ZAHVALjUJUĆI sporazumu o saradnji našeg Ministarstva kulture i Filmskog centra Srbije, sa Ministarstvom kulture Kine i Kineske administracije za film, ove godine snimaće se tri nova projekta u koprodukciji dvaju zemalja, među kojima je “Kineski bez muke” Miroslava Momčilovića. Oni su dobili podršku FCS na konkursu za film sa srpsko-kineskom tematikom, a kako Momčilović ističe za “Novosti”, reč je o vrlo važnoj saradnji sa kineskim partnerima.

– Čitav filmski esnaf, sada je u jedinstvenoj prilici da nastupi na ogromnom tržištu kakvo je kinesko. Biće to dug proces, ali vrata su širom otvorena, i ako se filmski projekti pametno osmišljavaju i vode, imaćemo odličnu priliku ne samo da snimamo, već i da distribuiramo filmove u zemlji koja ima najveću mrežu bioskopa na svetu. U jednoj opštoj marvelizaciji društva i bioskopa, čini se da je otvoren jedan potpuno novi horizont. Šansa je tu, treba je iskoristiti.

* Realizacija vašeg projekta “Kineski bez muke”, kako je dogovoreno na skupu u Pekingu, trebalo bi da počne ove godine. Kada očekujete početak snimanja i na kojim lokacijama ćete raditi?

– Završena je prva verzija scenarija, očekuje me rad sa kineskim koscenaristom. Kada budemo zadovoljni konačnom verzijom, pristupićemo prikupljanju sredstava. Raspoloženje za taj rad postoji na obe strane. Iskustvo mi govori da ne treba ići dalje dok scenario ne bude takav da, kao autor, u potpunosti stanem iza njega. To je temelj dobrog filma. Ekipa će biti mešovita, ono što već sada znam jesta da će glavnu žensku ulogu tumačiti kineska glumica, a mušku srpski glumac.

* I vi ste prošle godine prisustvovali skupu u Pekingu, kakvi su vaši utisci, da li ste mogli da steknete utisak koliko su naši filmovi tamo zaista popularni?

– Postoji jedan mit da Kinezi i dan-danas gledaju naše partizanske filmove. To vreme je prošlo. Kinesko društvo se promenilo i prati trendove kao i ostatak sveta.Mlađe generacije s kojima sam bio u kontaktu nisu upućene ni u našu kinematografiju niti prate naše filmove. Stoga treba da pravimo nove priče i stvaramo nove filmske junake, jer od stare slave se ne živi. Onima koji su u prošlosti proneli slavu domaćeg filma, treba odati počast. Znam da postoji inicijativa da Bata Živojinović, u ulozi Valtera, dobije bistu u našem Kulturnom centru u Pekingu, i radujem se tome.

Miroslav Momčilović, Foto V. Danilov

* Vaš scenario “Kineski bez muke” polazi od istinite priče – susretu srpskog stonoteniskog asa i kineske konobarice, koja uz njegovu pomoć postaje šampionka. Možete li nešto više da kažete o tome?

– Reč je o istinitoj priči, ali u ovoj fazi ne bih otkrivao previše detalja. Treba biti obazriv, jer se radi o ljudima čija karijera još traje. Priča je stvarna, zaista se desila, u tome je njena snaga, i nisam je pisao namenski za kinesko-srpski konkurs. Pošto se i sam rekreativno bavim stonim tenisom, imao sam priliku da tu priču čujem pre desetak godina. Tada sam je i napisao u formi sinopsisa. Nisam ni pomišljao da ću ikada snimiti film na tu temu. Stajala je godinama u fioci. Izgleda da svakoj priči dođe njeno vreme.

* Da li namenski projekti nose i dozu rizika – u ovom slučaju, neko bi mogao da pomisli da su filmovi koji su stigli na konkurs FCS više veštačke “simbioze” srpskih i kineskih elemenata, nego ozbiljni projekti u sinematičkom smislu?

– Ta opasnost uvek postoji, zato mislim da priče za filmove treba tražiti u sebi, i svetu oko sebe. Među “malim” ljudima se kriju velike teme. Svako veštačko konstruisanje i udovoljavanje tuđim ukusima, po mom mišljenju, vodi u promašaj.

Miroslav Momčilović, Foto V. Danilov

TERANjE INATA

* Svi vaši filmovi dobijali su nagrade na festivalima, a zanimljivo je da ste najveći uspeh ostvarili crnom komedijom “Smrt čoveka na Balkanu”, koja nije prošla na konkursu FCS. Ali, bila je kandidat za nagradu Evropske filmske akademije. Da li i to dokazuje da je najvažnija ideja, a ne novac?

– Naravno da je ideja presudna. Ali, često nije dovoljna. Dakle, ona je potreban, ali ne i dovoljan uslov, što bi rekli matematičari. “Smrt čoveka na Balkanu” snimio sam bez ikakvih sredstava, u inat, i vrlo sam ponosan na njega. Ali, inat ne treba uvoditi kao standard, jer ništa ne iscrpljuje moždane i emotivne resurse kao teranje inata.

www.novosti.rs/

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *