Glumica Snežana Bogdanović o filmu “Šavovi”, nagrađenom na Berlinalu, i Drinki Janjić, krojačici čiju je tešku sudbinu oživela

DRAMA “Šavovi” reditelja Miroslava Terzića završila je učešće na 69. Berlinalu sa nagradom stručnog žirija za najbolji evropski film u programu “Panorama” i nagradom publike (u konkurenciji 30 igranih i 15 dokumentarnih ostvarenja iz 38 zemalja), što je najveći uspeh srpskog filma poslednjih godina na ovom festivalu.

U liku glavne junakinje briljirala je glumica Snežana Bogdanović, koja se ovom ulogom, na velika vrata, posle više od dve decenije vratila u domaći film.

– Čini mi se da još sređujem utiske, i tek sada shvatam kakav smo divan prijem imali i kod kritike, i kod publike. Dok smo bili u Berlinu, nisam mnogo mislila o tome, želela sam samo da sve prođe dobro, i da svi mi iz ekipe “Šavova” koji smo bili tamo maksimalno odradimo sve zadatke, i da naš film predstavimo na najbolji način. Mislim na konferencije za novinare i razgovore sa publikom. Zanimljivo je da berlinske kritike za “Šavove” još stižu, i zaista sam zahvalna i srećna zbog svih divnih stvari koje su napisane o nama i našem filmu – kaže Snežana Bogdanović, glumica koja je već na početku karijere dobila najveće nagrade – Zlatnu arenu u Puli 1989, za ulogu u filmu “Kuduz”, Veliku povelju u Nišu za lik u “Original falsifikatu”, i koju su filmski i pozorišni kritičari tadašnje domovine videli kao novo veliko ime ovdašnjeg glumišta.

* Na premijeri “Šavova” berlinska dvorana bila je rasprodata, konferencija za medije trajala je gotovo sat vremena, portal Cineuropa uporedio je atmosferu filma sa ostvarenjima Romana Polanskog… Šta je sve doprinelo tolikoj pažnji javnosti?

– Svakako da je i sama tema filma, potresna ljudska drama o bebama nestalim iz porodilišta i majci koja ne odustaje od potrage za svojim detetom, jedan od razloga za toliko interesovanje publike i medija. Jer, tema je, naravno, uvek važna, ali ona nikada ne garantuje uspeh jednom filmu. Ona može u jednom trenutku da privuče pažnju, ali je za dobar film potrebno mnogo više od zanimljive i uzbudljive teme. Mnogo stvari treba da se složi i proradi – od scenarija, glumačke igre, kamere, montaže i, naravno, režije. I to je uvek neizvestan put, sa mnogo mogućnosti.

* Kritičari Berlinala izdvojili su vašu bravuroznu kreaciju lika majke. On se zasniva na istinitoj sudbini Drinke Radonjić, krojačice. Da li ste je i lično upoznali?

– Drago mi je što je moja uloga primljena i shvaćena na takav način, i zahvalna sam Miroslavu Terziću koji mi je s puno poverenja prepustio da kreiram taj lik. A pre svega Drinki – ženi koja me je pustila u svoj svet, provela sa mnom mnogo vremena, nesebično odgovarala na sva moja pitanja, učila me da šijem, bila moj uzor i inspiracija. Drinka se nije pomirila sa tim da joj je sin preminuo odmah posle rođenja, kako su joj rekli u porodilištu, i nastavila je da ga traži celog života. Razumela sam je i shvatila od prvog trenutka našeg poznanstava, nije mi bilo teško da se poistovetim sa njenim mukama. Prema Drinki, i svemu kroz šta je prošla, imala sam osećaj ogromne odgovornosti. Znala sam da sam ja njen glas u javnosti gde god se bude prikazivao ovaj film, i nisam htela da je razočaram. Želela sam da moj lik Ane, kako se Drinka zove u filmu, bude što verniji njoj.

* Terzić je izjavio da ste bili spremni da potpuno poništite sebe i prepustite se liku majke, i da u tom procesu rada gotovo povredite sebe. Šta to, zapravo, znači?

– Glumac mora da donese pravu emociju da bi mu se verovalo. Mora da otvori skrivena mesta u sebi u kojima leže sve njegove tuge i boli, a to nije baš prijatno. Naročito ako to morate iznova da ponavljate desetine puta, što vrlo često zahteva proces snimanja. Ali, upravo to je i najuzbudljivije u našem poslu – kada glumac uspe da dotakne najranjiviji deo sebe, a da pritom nijednog trenutka ne izgubi kontrolu, i da u svakom momentu tačno zna šta radi.

* Tražeći istinu o svom sinu, Drinka je morala da uđe u borbu protiv sistema, birokratije, raznih kriminalnih krugova… Da li je to i poenta “Šavova” – da čovek ne sme da izgubi hrabrost da se bori za istinu?

– Sigurno da je i to jedna od linija naše priče. Mislim da su ljudi danas veoma obeshrabreni, i da ne veruju u sebe i mogućnost svog uspeha na bilo kom planu. Moj lik Ane, odnosno Drinke, primer je hrabrosti, vere i upornosti, koje ne prestaju ni onda kad su svi odustali od nje. Drinka je dokaz da je sve ipak moguće, kada se nečemu zaista posvetimo i damo punim srcem.

* Oko dvadeset hiljada roditelja podnelo je prijave za krađu i prodaju svoje tek rođene dece, koja se odvijala duže od šest decenija. Da li će ovaj film pomoći da naše pravosuđe napokon ozbiljno otvori ovu priču?

– Iskreno se nadam da smo ovim filmom makar malo pomogli i doprineli da se uperi svetlo u problem koji tako dugo traje, i da će ljudi posle naše priče možda drugačije reagovati kad čuju o ovim strašnim događajima. Tragično je da nijedna vlast u Srbiji do sada ništa nije učinila da drama o nestalim bebama dobije zvanični epilog.

* Naša publika premijerno će gledati “Šavove” 1. marta na Festu. Kako se osećate pred beogradsku projekciju?

– Naravno da vlada trema pred premijeru, to je uvek tako. Vrlo sam uzbuđena, kao i svi iz ekipe ovog filma, i nadamo se da on naći svoj put do srca publike, zbog koje smo ga i pravili.

ZEMLjA KOJA JE NESTALA

* Prvi put ste se predstavili na Berlinalu i očarali kritiku kao mlada glumica, ulogom Bademe u “Kuduzu”. Sa kakvim se emocijama ili nostalgijom sećate vremena koje ste ovde živeli?

– Čini mi se da većina ljudi koja je odrastala i živela u tom vremenu deli ista sećanja, i istu nostalgiju. Bilo je perioda kada sam se s tugom sećala svog posla, uloga u pozorištu, na filmu, zato što mi je gluma nedostajala. Ali, onda sam shvatila da tog vremena više nema. Čak i da sam se vratila ovde, i dalje bi mi nedostajale sve te iste stvari, jer one su nestale. Nestala je cela ta zemlja. I sve se promenilo.

SLOBODA I SNAGA

* Postoji li možda, makar u hrabrosti, kopča između vas i vaše junakinje – vi ste devedesetih godina, kada vam se otvarala velika karijera, napustili domovinu jezika koja je ključ vaše profesije?

– Mislim da svi uvek imamo mogućnost izbora, čak i u najtežim situacijama. Možemo da izaberemo kako ćemo odgovoriti na okolnosti i događaje, ma kako oni teški bili. To je naša sloboda i naša snaga. Sada, sa ove vremenske udaljenosti od preko dve decenije, mogu sebi da kažem da sam bila veoma hrabra da donesem odluku i odem odavde, i da podnesem sve njene posledice. Razumem šta me pitate, i hvala vam. Ali, moja žrtva ne može da se uporedi ni blizu sa onim kroz šta je Drinka prošla.

www.novosti.rs/